Patogeni koji su se nekada nalazili u izolovanim životinjskim populacijama izazvali su smrtonosne epidemije eksponencijalnom stopom u poslednjih pola veka, prema novoj studiji, postavljajući trend koji će se verovatno samo pogoršati u narednim godinama.
Prema analizi istorijskih podataka koju je sprovela biotehnološka kompanija Ginkgo Biovorks, epidemije prijavljenih od selekcije od četiri razorna virusa sa životinjskim domaćinima porasle su za skoro 5 procenata godišnje između 1963. i 2019. godine, a smrtnost je skočila godišnje za neverovatnih 8,7 procenata.
Tim tempom, predviđaju istraživači, mogli bismo očekivati da će ukupan broj smrtnih slučajeva samo od ove četiri bolesti biti najmanje 12 puta veći u 2050. nego što pokazuju zapisi za 2020. godinu.
Većina modernih virusnih epidemija ima svoje poreklo u populacijama divljih ili domaćih životinja koje nose patogene sa malo ili bez štetnih efekata, prenoseći ih tiho sa generacije na generaciju.
Ako virus razvije talenat za probijanje u ljudsko telo, svaki slučajni susret između nas i životinjskog domaćina predstavlja priliku za prelivanje zoonoza – invaziju patogenih pionira koji izazivaju pustoš dok se lansiraju u našu populaciju.
Ljudska aktivnost je dramatično povećala verovatnoću tih početnih susreta, kao što je guranjem dublje u divlja staništa ili prisiljavanjem premeštanja populacija usled rasprostranjenog gubitka staništa i klimatskih promena. Iako se ovo mnogo razume, malo se zna o stvarnoj učestalosti prelivanja zoonoza tokom vremena, što dugoročne procene čini izazovom.
Sa pristupom opsežnoj bazi podataka o epidemijama zaraznih bolesti, Ginkgo Biovorks je bio u glavnoj poziciji da ispita broj i ozbiljnost epidemija zoonoza koje je Svetska zdravstvena organizacija prijavila u novijoj istoriji.
Izuzimajući nedavnu pandemiju COVID-19 (zbog njegovog zaslepljujućeg razaranja) kao i potencijalno endemske bolesti koje su se možda uspostavile u ljudskoj populaciji, istraživači su se odlučili na šačicu virusa koje prenose životinje; – SARS koronavirus 1, filovirusi kao što su Ebola, Machupo virus (koji izaziva bolivijsku hemoragijsku groznicu) i Nipah virus.
Istraživačima je ostalo 75 događaja koji su se prelili na ljudsku populaciju od divljih domaćina u 24 zemlje. Praćenjem njihovog pojavljivanja i korišćenjem broja smrtnih slučajeva kao vodiča za ozbiljnost svake epidemije, filovirusi su bili daleko najsmrtonosniji, sa više od 15.700 smrtnih slučajeva u 40 epidemija prijavljenih tokom proučavanog perioda.
Poređenja radi, SARS-CoV-1 je odneo samo 922 života, iako je to bilo usred samo dve epidemije između 2002. i 2004. godine. Mačupo i Nipah virusi zajedno su izazvali 529 smrtnih slučajeva u 33 epidemije.
Iako se čini da su događaji fragmentirani i rašireni kroz decenije, istraživači kažu da epidemije nisu rezultat nasumičnih aktivnosti, koje nose znake trenda koji izgleda da raste.
„Ako se trend koji posmatramo u ovoj studiji nastavi, očekivali bismo da ovi patogeni izazivaju četiri puta veći broj prelivanja i 12 puta veći broj smrtnih slučajeva 2050. godine, u poređenju sa 2020.“, piše tim u svom izveštaju.
Ova cifra čak ne uzima u obzir monolitne primere poput COVID-19, što takve procene stavlja na konzervativnu stranu.
Ako nam je smrtonosna pandemija išta pokazala, to je da su vlade sposobne da finansiraju programe nadzora i praćenja kada se susreću sa sve većim brojem smrtnih slučajeva.
Znajući da bi se ta statistika mogla povećati za čitav niz epidemija u budućnosti, možda je vreme da se proširi infrastruktura i tehnologija kako bi se bolje pratile divlje granice životinjskih virusa.
