Visoko patogeni virus ptičjeg gripa H5N1 prilagodio se širenju između ptica i morskih sisara, predstavljajući neposrednu pretnju očuvanju divljih životinja, prema studiji Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu i Nacionalnog instituta za poljoprivrednu tehnologiju (INTA) u Argentini.
Studija, objavljena u Emerging Infectious Diseases, prva je genomska karakterizacija H5N1 u morskim divljim životinjama na atlantskoj obali Južne Amerike.
Za ovu studiju, naučnici su prikupili uzorke mozga od četiri morska lava, jedne medvjedice i čigre pronađene mrtve u najteže pogođenom leglu morskih lavova u Argentini. Svi su bili pozitivni na H5N1.
Sekvenciranje genoma je otkrilo da je virus skoro identičan u svakom od uzoraka. Uzorci su delili iste mutacije adaptacije sisara koje su prethodno otkrivene kod nekoliko morskih lavova u Peruu i Čileu i kod čoveka u Čileu. Treba napomenuti da su naučnici pronašli sve ove mutacije i kod čigre, što je prvi takav nalaz.
„Ovo potvrđuje da iako se virus možda prilagodio morskim sisarima, on i dalje ima sposobnost da zarazi ptice“, rekla je prva autorka Agustina Rimondi, virolog iz INTA. „To je epidemija više vrsta.“
To znamo jer je sekvenca virusa u čigri zadržala sve mutacije adaptacije sisara. Takve mutacije sugerišu potencijal za prenos između morskih sisara.
„Ovaj virus je i dalje relativno nizak rizik za ljude“, rekla je stariji autor Marcela Uhart, veterinar za divlje životinje sa Instituta za jedno zdravlje UC Davis School of Veterinari Medicine i direktor programa za Latinsku Ameriku u okviru Instituta za zdravlje divljih životinja Karen C. Draier. „Sve dok virus nastavlja da se umnožava kod sisara, to može da izazove veću zabrinutost za ljude. Zato je toliko važno da se sprovodi nadzor i da se obezbedi rano upozorenje.“
Uhart naziva kladu 2.3.4.4b — trenutnu varijantu H5N1 — „ovo novo čudovište“. Pojavio se 2020. godine dok se ljudski svet otezao od druge pandemije, COVID-19. Ptičiji grip je počeo da ubija desetine hiljada morskih ptica u Evropi pre nego što se preselio u Južnu Afriku. U 2022. ušao je u SAD i Kanadu, preteći živini i divljim pticama. Migrirao je u Peru i Čile krajem 2022.
Tada, pre skoro tačno godinu dana, u februaru 2023. godine, visokopatogena ptičja influenca je prvi put ušla u Argentinu. Ali tek u avgustu 2023. – kada je virus prvi put pronađen u morskim lavovima na vrhu Južne Amerike na atlantskoj obali Ognjene zemlje – virus je oslobodio svoj fatalni potencijal u regionu. Odatle se brzo kretao ka severu, sa smrtonosnim rezultatima, prvo za morske sisare, a kasnije i za morske ptice.
Nedavni rad čiji je koautor Uhart pokazao je da je velika epidemija ubila 70% mladunaca foka slonova rođenih u sezoni parenja 2023. Stope mortaliteta su dostigle najmanje 96% do početka novembra 2023. u istraživanim oblastima poluostrva Valdes u Argentini.
„Kada je prvi put došao u Argentinu, nismo znali da li će uticati na foke slonova“, rekao je Uhart. „Nikada nismo zamišljali veličinu onoga što će doći.
Od 2022. godine, H5N1 u Južnoj Americi ubio je najmanje 600.000 divljih ptica i 50.000 sisara, uključujući foke slonove i morske lavove u Argentini, Čileu i Peruu, i hiljade albatrosa na Malvinskim/Foklandskim ostrvima.
Virus se sada kreće ka jugu iz Južne Amerike, a naučnici su duboko zabrinuti zbog njegovog potencijalnog uticaja na pingvine i druge divlje životinje na Antarktiku.
Uhart i Ralph Vanstreels, njen kolega na UC Davisovom programu Latinske Amerike na Fakultetu veterinarske medicine, sprovode nadzor divljih životinja za H5N1 na Antarktiku ovog meseca.
„Moramo da pazimo na sposobnost ovog virusa da dopre do vrsta koje nikada ranije nisu bile izložene infekciji H5N1“, rekao je Rimondi. „Posledice kod tih vrsta mogu biti veoma teške.
Koncept jednog zdravlja poštuje međusobnu povezanost ljudi, domaćih životinja, divljih životinja i životne sredine. Izbijanja bolesti među vrstama su uznemirujući primeri takvih veza i zahtevaju globalnu saradnju između javnog sektora, sektora divljih životinja, poljoprivrede, zdravstva i drugih sektora.
„Pokušavamo da budemo na čelu dokumentovanja, snimanja i ranog upozorenja“, rekao je Uhart. „Mi smo u ovoj oblasti već 30 godina. Znamo ove vrste. Radimo sa naučnicima koji imaju 30 godina podataka o ovim populacijama, tako da možemo da znamo šta će biti važno za budućnost. Moramo dati glas ovim jadna stvorenja. Niko ne uzima u obzir koliko je ovo veliko.“
