Ankiloglosija ili vezivanje jezika – stanje kod novorođenčadi koje može uticati na dojenje – može biti preterano dijagnostikovano u SAD i prečesto lečeno nepotrebnim operacijama, saopštila je u ponedeljak istaknuta grupa lekara.
Američka akademija za pedijatriju je najnovije i najveće medicinsko društvo koje je alarmiralo sve veću upotrebu makaza ili lasera za odsecanje tkiva jezika kod nekih beba kada je dojenje teško.
„To je skoro epidemija“, rekla je dr Maja Bunik, koautorka izveštaja iz Kolorada.
Stručnjaci kažu da se ne može dobro izračunati koliko se novorođenčadi svake godine operiše zbog vezivanja jezika, iako Bunik veruje da bi godišnji broj mogao da premaši 100.000. Istraživanja sugerišu da mnogi od tih tretmana nisu neophodni, dodala je ona.
Novi izveštaj akademije podstiče pedijatre i druge medicinske stručnjake da razmotre nehirurške opcije za rešavanje problema sa dojenjem. Izveštaj citira studiju koja sugeriše da manje od polovine dece sa karakteristikama vezivanja jezika zapravo ima poteškoća sa dojenjem.
Ankiloglosija, ili „veza za jezik“, nastaje kada se novorođenče rodi sa uskom ili kratkom trakom tkiva koja vezuje dno vrha jezika za dno usta. Ovo stanje može otežati detetu da ispruži i podigne jezik da bi uhvatio bradavicu i povukao mleko – što zauzvrat može biti bolno za majku.
Lekari kažu da je od ključne važnosti da dojenje bude na pravom putu u prve tri do četiri nedelje, a istraživanja pokazuju da većina roditelja želi da doji, tako da je prirodno da žele brzo rešenje problema, rekao je Bunik.
Dijagnoza ankiloglosije raste širom sveta, iako ne postoje jedinstveni dijagnostički kriterijumi za ovo stanje i konsenzus o tome kako ga lečiti. Jedan uobičajeni pristup je da se tkivo seče makazama, ali stomatolozi sve češće koriste lasere za isparavanje tkiva – neki naplaćuju 800 dolara ili više.
Ali procedure mogu izazvati bol i bol u ustima, potencijalno odvraćajući bebe od pokušaja dojenja, rekao je Bunik.
„Praksa (lečenja vezanog jezika) postala je veoma česta bez mnogo dobrih podataka“, rekla je pedijatar iz Viskonsina dr Dženifer Tomas, koja je takođe bila koautor izveštaja.
Izveštaj takođe preporučuje da stručnjaci za laktaciju, pedijatri i hirurzi i drugi medicinski radnici rade sa roditeljima kako bi procenili moguće razloge za izazove dojenja i doneli najbolju odluku o lečenju.
Američka akademija za pedijatriju, koja ima 67.000 članova specijalizovanih za lečenje dece, počela je da radi na izveštaju 2015. godine nakon što su neki pedijatri počeli da primećuju da sve veći broj pacijenata odlazi kod zubara da bi se lečili zbog vezanja jezika, rekao je Tomas. Pedijatri su to saznali posle operacija.
Najmanje dve druge medicinske grupe su izdale izjave o vezivanju jezika. Godine 2020., Američka akademija za otorinolaringologiju-hirurgiju glave i vrata izdala je konsenzusnu izjavu u kojoj su lekari članovi rekli da veruju da se na nekim mestima preterano dijagnostikuje vezivanje jezika i da nema dovoljno dokaza koji bi podržali tvrdnje da je upotreba lasera bolja od druge tehnike.
Godinu dana kasnije, Akademija za medicinu dojenja, međunarodna grupa, objavila je stav koji poziva na dodatna istraživanja lečenja vezanja jezika i naglašava da odluke „zahtevaju visok nivo kliničke veštine, rasuđivanja i razboritosti“.
Američka stomatološka asocijacija nije direktno odgovorila na pitanja Asošiejted presa o novom izveštaju. Poslao je saopštenje u kojem se navodi da se organizacija slaže sa politikom iz 2022. koju je dala Američka akademija za dečju stomatologiju, u kojoj se navodi da nisu sva deca sa ankiloglosijom potrebna hirurška intervencija i da timski pristup sa drugim specijalistima može pomoći u planiranju lečenja.
Hejli Braun je pre dve godine bila kod konsultanta za laktaciju nakon što je njen sin Šajlo, koji je rođen pre vremena, imao problema sa dojenjem. Ali kako su meseci prolazili, a situacija se nije popravljala, Braun se obratila stomatologu iz Denvera za kojeg je čula na društvenim mrežama. Zubar je dijagnostikovao kod Šajlo vezu za jezik i usne, u kojoj je tkivo unutar gornje usne previše zategnuto. Šajlo je podvrgnuta kratkoj laserskoj proceduri koja je koštala 750 dolara.
Dojenje se odmah poboljšalo. „Stvari su mu samo izgledale malo lakše“, rekao je Braun (33) iz Englevuda u Koloradu.“
Braun je kasnije dobila još jednu bebu, a drugi konsultant za laktaciju joj je rekao da je rez makazama mogao biti manje uključen i jednako efikasan. Braun je rekao da je laserski tretman uspeo za Šiloa, ali je dodao: „Verovatno sam se trebao konsultovati sa svojim pedijatrom pre nego što sam otišao pravo kod zubara.“
