Evo jednostavnog poboljšanja koje biste možda želeli da napravite u svom režimu vežbanja: posvetite se obavljanju bilo koje aktivnosti koju radite svaki dan u isto vreme. Nova studija na miševima sugeriše da nekoliko prednosti dolazi sa redovnim ritmom vežbanja.
Dok imamo centralni telesni sat u mozgu (u suprahijazmatskom jezgru, ili SCN), imamo i druge, više lokalizovane telesne satove. Vežbanje može resetovati lokalne telesne satove u zglobovima i kičmi, pokazalo je istraživanje koje je vodio Univerzitet u Mančesteru u Velikoj Britaniji.
Ako se to resetovanje dešava u isto vreme svakog dana, ovi lokalni satovi mogu bolje da ostanu sinhronizovani sa SCN satom, otkrio je tim. Prethodna istraživanja su pokazala da nesinhronizovani satovi u perifernim tkivima mogu povećati rizik od problema kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti.
„Naši rezultati su pokazali da fizičke aktivnosti ujutru, povezane sa dnevnim obrascima ciklusa spavanja/budnosti, prenose informacije o vremenu od centralnog sata osetljivog na svetlost u mozgu do skeletnog tkiva koje nosi težinu“, kaže Čing-Jun Meng, hronobiolog. na Univerzitetu u Mančesteru.
„U stvari, to govori vašem skeletnom sistemu da je vreme da se probudi.“
Istraživači su koristili tehniku genetskog izveštavanja da bi pratili satove u hrskavici (zglobovima), međupršljenskim diskovima (kičmi) i mozgu transgenih miševa, dok su vežbali na trakama za trčanje u različito vreme. Uzorci tkiva hrskavice uzeti od miševa su takođe proučavani zbog njihovih osmotskih odgovora.
Znamo da su ove oblasti – zglobovi i kičma – posebno uključeni u vežbu, a takođe znamo da se voda iz njih istiskuje tokom dana (što nas čini malo kraćim). Ovo delimično resetuje lokalizovane telesne satove na dnevnoj bazi.
Ono što je tim otkrio je da je aktivnost dodala ovom procesu osmolarnosti (redukcije vode), dodatno resetujući ove satove i – ako se radi po doslednom rasporedu – poboljšavajući vremenske veze između satova u telu. Ovi rezultati još uvek treba da se pokažu kod ljudi, ali je verovatno da su slični efekti u igri.
Zdravlje kostiju i zglobova utiče na sve, od toga koliko dobro možemo da nastupamo u sportu do toga koliko je verovatno da ćemo se povrediti ili razviti stanja kao što je artritis – taj rizik od povreda može biti povećan kod sportista koji putuju kroz vremenske zone, na primer, istraživači sugerišu.
Takođe su primetili da se isti sat sinhronizuje i kod starijih životinja – tako da čak i za one od nas u kasnijim godinama života koji bi mogli da hodaju samo brzo svaki dan, i dalje će verovatno biti od pomoći ako to rade u isto, dosledno vreme.
„Ne samo da smo identifikovali da neusklađenost između sata hrskavice i intervertebralnog diska i našeg centralnog sata u mozgu može da se desi vežbanjem u neodgovarajuće vreme“, kaže Meng, „pronašli smo mehanizam pomoću kojeg se to dešava i da se skeletni satovi mogu ponovo sinhronizovati na dnevne obrasce fizičke aktivnosti“.
