Sa toliko ljudi visokog profila kojima je dijagnostikovan rak, suočeni smo sa oštrom realnošću da bolest može pogoditi svakog od nas u bilo kom trenutku. Takođe postoje izveštaji o porastu određenih vrsta raka među mlađim ljudima u 30-im i 40-im godinama.
Sa pozitivne strane, medicinski tretmani za rak napreduju veoma brzo. Stope preživljavanja se uveliko poboljšavaju, a neki karcinomi se sada više leče kao dugotrajne hronične bolesti, a ne kao bolesti koje će brzo odneti život pacijenta.
Osnovi lečenja raka ostaju hirurgija, hemoterapija, radioterapija, imunoterapija, ciljana terapija i hormonska terapija. Ali postoje i drugi tretmani i strategije – „dodatna“ ili pomoćna nega raka – koji mogu imati snažan uticaj na kvalitet života pacijenta, preživljavanje i iskustvo tokom lečenja raka.
Fizičko vežbanje je danas priznato kao lek. Može se prilagoditi pacijentu i njegovim zdravstvenim problemima kako bi se stimulisalo telo i izgradilo unutrašnje okruženje u kome je manje verovatno da će rak cvetati. To radi na više načina.
Vežbanje pruža snažan stimulans našem imunološkom sistemu, povećavajući broj imunih ćelija koje se bore protiv raka u našoj cirkulaciji i unoseći ih u tumorsko tkivo da identifikuju i ubiju ćelije raka.
Naši skeletni mišići (oni pričvršćeni za kost radi kretanja) oslobađaju signalne molekule zvane miokini. Što je veća mišićna masa, više se miokina oslobađa — čak i kada je osoba u mirovanju. Međutim, tokom i neposredno nakon napada, u krvotok se luči dalji porast miokina. Miokini se vezuju za imune ćelije, stimulišući ih da budu bolji „lovci-ubice“. Miokini takođe direktno signaliziraju ćelijama raka usporavajući njihov rast i uzrokujući ćelijsku smrt.
Vežbanje takođe može u velikoj meri smanjiti neželjene efekte lečenja karcinoma kao što su umor, gubitak mišića i kostiju i dobijanje masti. I smanjuje rizik od razvoja drugih hroničnih bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes tipa 2. Vežbanje može da održi ili poboljša kvalitet života i mentalno zdravlje pacijenata sa rakom.
Nova istraživanja pokazuju da vežbanje može povećati efikasnost uobičajenih tretmana kao što su hemoterapija i radioterapija. Vežba je svakako neophodna za pripremu pacijenta za bilo koju operaciju kako bi se povećala kardio-respiratorna kondicija, smanjila sistemska upala i povećala mišićna masa, snaga i fizička funkcija, a zatim i rehabilitacija nakon operacije.
Ovi mehanizmi objašnjavaju zašto pacijenti sa karcinomom koji su fizički aktivni imaju mnogo bolje rezultate preživljavanja sa relativnim rizikom od smrti od raka smanjenom za čak 40-50%.
Drugi „alat“ koji ima glavnu ulogu u lečenju raka je psiho-onkologija. Uključuje psihološke, socijalne, bihejvioralne i emocionalne aspekte raka ne samo za pacijenta već i za njegove negovatelje i porodicu. Cilj je da se održi ili poboljša kvalitet života i aspekti mentalnog zdravlja kao što su emocionalni stres, anksioznost, depresija, seksualno zdravlje, strategije suočavanja, lični identitet i odnosi.
Podrška kvaliteta života i sreće je važna sama po sebi, ali ovi barometri takođe mogu uticati na fizičko zdravlje pacijenta, odgovor na lekove za vežbanje, otpornost na bolesti i tretmane.
Ako je pacijent jako uznemiren ili uznemiren, njegovo telo može da uđe u reakciju bežanja ili borbe. Ovo stvara unutrašnje okruženje koje zapravo podržava progresiju raka kroz hormonske i inflamatorne mehanizme. Zato je od suštinske važnosti da se podrži njihovo mentalno zdravlje.
Treća terapija u paketu alata za pomoćnu negu raka je dijeta. Zdrava ishrana može podržati telo u borbi protiv raka i pomoći mu da toleriše i oporavi se od medicinskih ili hirurških tretmana.
Zapaljenje obezbeđuje plodnije okruženje za ćelije raka. Ako pacijent ima prekomernu težinu sa prekomernim masnim tkivom, onda dijeta za smanjenje masti koja je takođe antiinflamatorna može biti od velike pomoći. Ovo generalno znači izbegavanje prerađene hrane i jedenje pretežno sveže hrane, lokalnog porekla i uglavnom biljnog porekla.
Gubitak mišića je nuspojava svih tretmana raka. Vežbe treninga otpora mogu pomoći, ali ljudima će možda biti potrebni proteinski suplementi ili promene u ishrani kako bi bili sigurni da dobijaju dovoljno proteina za izgradnju mišića. Starija starost i tretmani protiv raka mogu smanjiti i unos proteina i ugroziti apsorpciju, tako da može biti indikovana suplementacija.
U zavisnosti od raka i lečenja, nekim pacijentima može biti potrebna visoko specijalizovana dijetalna terapija. Neki karcinomi kao što su rak pankreasa, želuca, jednjaka i pluća mogu izazvati brz i nekontrolisan pad telesne težine. Ovo se zove kaheksija i zahteva pažljivo upravljanje.
Drugi kanceri i tretmani kao što je hormonska terapija mogu izazvati brzo povećanje telesne težine. Ovo takođe zahteva pažljivo praćenje i usmeravanje kako, kada se pacijent oslobodi raka, ne bi imao veće rizike od drugih zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularne bolesti i metabolički sindrom (skup stanja koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetes tipa 2).
Ovo su tri najmoćnija alata u kutiji alata za podršku za osobe sa rakom. Nijedan od njih nije „lekovi” za rak, sami ili zajedno. Ali oni mogu raditi u tandemu sa medicinskim tretmanima kako bi značajno poboljšali ishode za pacijente.
Ako vi ili neko do koga vam je stalo ima rak, nacionalni i državni saveti za rak i organizacije specifične za rak mogu pružiti podršku.
Za podršku medicine vežbanja najbolje je konsultovati se sa akreditovanim fiziologom za vežbanje, za dijetoterapiju sa akreditovanim praktičkim dijetetičarom i podršku mentalnom zdravlju sa registrovanim psihologom. Neke od ovih usluga su podržane kroz Medicare na uputu lekara opšte prakse.
