Mnoge studije su otkrile da praktikovanje pažnje — definisano kao negovanje otvorene pažnje prema sadašnjem trenutku — ima koristi za decu. Deca koja pohađaju obuku svesnosti u školi pokazala su poboljšanja u pažnji i ponašanju, kao i bolje mentalno zdravlje.
Kada je 2020. počela pandemija COVID-19, šaljući milione učenika kući iz škole, grupa istraživača MIT-a zapitala se da li prakse svesnosti na daljinu, zasnovane na aplikacijama, mogu ponuditi slične prednosti. U studiji sprovedenoj tokom 2020. i 2021. godine, oni navode da su deca koja su koristila aplikaciju za svesnost kod kuće 40 dana pokazala poboljšanja u nekoliko aspekata mentalnog zdravlja, uključujući smanjenje stresa i negativnih emocija kao što su usamljenost i strah.
Nalazi sugerišu da bi intervencije svesnosti na daljinu zasnovane na aplikacijama, koje bi potencijalno mogle da dopru do većeg broja dece od pristupa zasnovanih na školi, mogle da ponude koristi za mentalno zdravlje, kažu istraživači.
„Postoji sve veći i ubedljiv naučni dokaz da pažljivost može da podrži mentalno blagostanje i unapredi mentalno zdravlje kod različite dece i odraslih“, kaže Džon Gabrieli, Grover Hermann profesor zdravstvenih nauka i tehnologije, profesor mozga i kognitivnih nauka na MIT-u. , i stariji autor studije, koja je objavljena ove nedelje u časopisu Mindfulness.
Istraživači u Gabrijelijevoj laboratoriji su takođe nedavno izvestili da su deca koja su pokazala viši nivo svesnosti bila emocionalno otpornija na negativne uticaje pandemije COVID-19.
„U određenoj meri, uticaj COVID-a je van vaše kontrole kao pojedinca, ali vaša sposobnost da odgovorite na njega i da ga protumačite može biti nešto u čemu svesnost može da pomogne“, kaže diplomirani student MIT-a Isak Trevs, koji je glavni autor obe studije.
Nakon što je pandemija počela početkom 2020. godine, Gabrijelijeva laboratorija je odlučila da istraži efekte pažnje na decu koja su morala da napuste školu i da se izoluju od prijatelja. U studiji koja je objavljena u časopisu PLOS One u julu, istraživači su istraživali da li pažljivost može povećati otpornost dece na negativne emocije koje je izazvala pandemija, kao što su frustracija i usamljenost.
Radeći sa učenicima između 8 i 10 godina, istraživači su merili pažnju dece koristeći standardizovanu procenu koja obuhvata njihovu sklonost da okrivljuju sebe, razmišljaju o negativnim mislima i potiskuju svoja osećanja.
Istraživači su deci postavili i pitanja o tome koliko je pandemija uticala na različite aspekte njihovih života, kao i pitanja koja su osmišljena da procene njihov nivo anksioznosti, depresije, stresa i negativnih emocija kao što su zabrinutost ili strah.
Među decom koja su pokazala najviši nivo svesnosti, nije bilo korelacije između toga koliko je pandemija uticala na njih i negativnih osećanja. Međutim, kod dece sa nižim nivoom svesnosti, postojala je jaka korelacija između uticaja COVID-19 i negativnih emocija.
Deca u ovoj studiji nisu prošla nikakvu vrstu treninga svesnosti, tako da njihovi odgovori odražavaju njihovu tendenciju da budu svesni u vreme kada su odgovarali na pitanja istraživača. Nalazi sugerišu da je manja verovatnoća da deca sa višim nivoom svesnosti budu uhvaćena negativnim emocijama ili da sebe okrivljuju za negativne stvari koje su doživela tokom pandemije.
„Ovaj rad je bio naš najbolji pokušaj da sagledamo pažljivost posebno u kontekstu COVID-a i da razmislimo o tome koji su faktori koji mogu pomoći deci da se prilagode promenljivim okolnostima“, kaže Treves. „Izuzetak nije da ne treba da brinemo o pandemijama jer možemo samo da pomognemo deci sa pažnjom. Ljudi su u stanju da budu otporni kada su u sistemima koji ih podržavaju i u porodicama koje ih podržavaju.
Istraživači su zatim izgradili tu studiju istražujući da li intervencija na daljinu, zasnovana na aplikaciji, može efikasno povećati pažnju i poboljšati mentalno zdravlje. Istraživači u Gabrielijevoj laboratoriji su ranije pokazali da su učenici koji su prošli obuku o svesnosti u srednjoj školi pokazali bolje akademske rezultate, dobili manje suspenzija i prijavili manje stresa od onih koji nisu prošli obuku.
Za novu studiju, objavljenu danas u Mindfulnessu, istraživači su radili sa istom decom koju su regrutovali za studiju PLOS One i podelili ih u tri grupe od oko 80 učenika u svakoj.
Jedna grupa je prošla obuku svesnosti kroz aplikaciju koju je kreirao Inner Ekplorer, neprofitna organizacija koja takođe razvija školske programe meditacije. Ta deca su dobila instrukcije da se uključe u trening svesnosti pet dana u nedelji, uključujući vežbe opuštanja, vežbe disanja i druge oblike meditacije.
U svrhu poređenja, od druge dve grupe je zatraženo da koriste aplikaciju za slušanje audio knjiga (koje nisu povezane sa pažljivošću). Jednoj grupi je jednostavno data aplikacija za audio knjige i podstaknuta je da sluša sopstvenim tempom, dok je druga grupa takođe imala nedeljne virtuelne sastanke jedan na jedan sa moderatorom.
Na početku i na kraju studije, istraživači su procenili nivoe svesnosti svakog učesnika, zajedno sa merama mentalnog zdravlja kao što su anksioznost, stres i depresija. Otkrili su da se u sve tri grupe mentalno zdravlje poboljšalo tokom osmonedeljne studije, a svaka grupa je takođe pokazala povećanje pažnje i prosocijalnosti (uključivanje u korisno ponašanje).
Pored toga, deca u grupi za svesnost pokazala su neka poboljšanja koja druge grupe nisu, uključujući značajnije smanjenje stresa. Takođe su otkrili da su roditelji u grupi za svesnost prijavili da su njihova deca iskusila značajnije smanjenje negativnih emocija kao što su ljutnja i tuga. Najveću korist pokazali su učenici koji su vežbali vežbe svesnosti najviše dana.
Istraživači su bili iznenađeni kada su videli da nema značajnih razlika u merama anksioznosti i depresije između grupe za svesnost i grupa za audioknjige; oni pretpostavljaju da je to možda zato što su učenici koji su imali interakciju sa voditeljem u jednoj od grupa audio knjiga takođe iskusili korisne efekte na svoje mentalno zdravlje.
Sve u svemu, nalazi sugerišu da postoji vrednost u treningu svesnosti na daljinu zasnovanom na aplikacijama, posebno ako se deca dosledno bave vežbama i dobijaju ohrabrenje od roditelja, kažu istraživači. Aplikacije takođe nude mogućnost da se dosegne veći broj dece od školskih programa, koji zahtevaju više obuke i resursa.
„Postoji mnogo sjajnih načina da se obuka svesnosti uključi u škole, ali generalno gledano, to je intenzivnije nego da ljudi preuzmu aplikaciju. Dakle, u smislu čiste skalabilnosti i isplativosti, aplikacije su korisne“, kaže Treves. „Još jedna dobra stvar u vezi sa aplikacijama je to što deca mogu da idu svojim tempom i ponavljaju vežbe koje im se dopadaju, tako da postoji veća sloboda izbora.“
