Redovne i intenzivne aerobne vežbe mogu smanjiti rizik od kolorektalnog karcinoma kod pacijenata sa Linčevim sindromom (LS) poboljšanjem sposobnosti imunog sistema da otkrije i ukloni potencijalno štetne ćelije, prema istraživačima sa Univerziteta Teksas MD Anderson Cancer Center.
Nalazi, objavljeni u Clinical Cancer Research, otkrili su da su nosioci LS koji su učestvovali u režimu treninga visokog intenziteta (HIIT) primetili smanjenje inflamatornog markera prostaglandina E2 (PGE2) i u debelom crevu i u krvi. Istraživači su takođe otkrili viši nivo dve vrste imunih ćelija, prirodnih ubica (NK) i CD8 + T ćelija, što ukazuje na povećan imuni odgovor u debelom crevu.
„Bilo mi je neverovatno da je vežba izazvala tako snažnu i trajnu promenu“, rekao je vođa studije, dr Eduardo Vilar-Sančez, dr, profesor kliničke prevencije raka. „Otkrili smo da trening visokog intenziteta ne samo da poboljšava način na koji se telo može boriti protiv raka u najranijim fazama, već daje i mnoge druge zdravstvene prednosti.
LS je nasledno stanje koje pogađa više od milion Amerikanaca i koje nosi visok životni rizik od kolorektalnog karcinoma (CRC) i raka endometrijuma. Muškarci sa LS imaju 60% -80% rizik od razvoja CRC, dok je taj rizik 40% -60% za žene. Žene se takođe suočavaju sa istom šansom da razviju rak endometrijuma.
Ova nerandomizovana studija pratila je 21 LS pacijenta između 18 i 50 godina tokom perioda od 12 meseci. Jedanaest pacijenata je raspoređeno u grupu za vežbanje, a 10 na uobičajenu negu. Svim 21 pacijentu su dati uređaji za praćenje aktivnosti. Grupa za vežbanje se upisala u tri 45-minutne HIIT biciklističke sesije nedeljno, dok su pacijentima koji se obično neguju govorili samo o prednostima vežbanja.
Učesnici u grupi za vežbanje zabeležili su medijanu od 164 nedeljna minuta vežbanja pri pulsu >70%, dok je grupa za uobičajenu negu zabeležila medijanu od 14 nedeljnih minuta vežbanja.
Na početku studije, obe grupe su popunile osnovni zdravstveni upitnik i podvrgnute standardnoj endoskopiji donjeg gastrointestinalnog trakta (GI) sa biopsijama i prikupljanjem krvi. Kardiopulmonalni test opterećenja (CPET) je urađen pri drugoj poseti, u roku od 30 dana od primarne endoskopije. Svi učesnici su dobili jednogodišnju endoskopiju nakon čega je usledio CPET na četvrtom pregledu, u roku od 30 dana od jednogodišnje endoskopije. Nije bilo značajnih neželjenih događaja.
Analiza ekspresije sekvenciranjem sledeće generacije pokazala je statistički značajne promene u ekspresiji gena u normalnoj kolorektalnoj sluzokoži između grupa koje se bave vežbanjem i grupa koje su uobičajene za negu. U grupi koja je vežbala, 13 gena je postalo aktivnije, dok je 33 gena postalo manje aktivno u poređenju sa grupom koja nije vežbala. Aktivirani geni su bili uključeni u imunološke signalne puteve, dok su potisnuti geni bili povezani sa kontrakcijom mišića i metabolizmom.
Istraživači su takođe otkrili da kada se poveća sposobnost tela da koristi kiseonik (VO2peak), to stimuliše proizvodnju miokina i citokina, koji pomažu u regulisanju vašeg imunološkog sistema. Vežbanje je takođe povezano sa nižim nivoima PGE2 i povećanjem određenih imunih ćelija u debelom crevu, uključujući CD8 + T ćelije i CD57+ NK ćelije, koje igraju važnu ulogu u odbrani od raka.
„Pacijentima može biti teško da se obavežu na uzimanje pilule“, rekla je Vilar-Sančez. „Ako budemo u mogućnosti da potvrdimo preventivne prednosti ovog pristupa u budućim studijama, nadamo se da ćemo ponuditi ‘recept za životni stil’ i dati pacijentima sa LS-om novi način da eventualno smanje rizik od raka tokom vremena.“
Biće potrebna buduća randomizovana klinička ispitivanja da bi se potvrdila preventivna efikasnost treninga aerobnih vežbi kod nosilaca LS i da bi se dalje razjasnili mogući putevi povezani sa imunitetom koji leže u osnovi bilo kakvog smanjenja rizika od raka.
Ograničenja studije su uključivala malu veličinu uzorka bez rasne heterogenosti i nerandomizovanu prirodu dizajna. Učesnici su znali za svoju raspodelu pre nego što su potpisali informisani pristanak, što je moglo uticati na njihovu spremnost da učestvuju u suđenju. Pored toga, razlike u vremenu sakupljanja uzoraka i skladištenja u zamrzivaču mogle su da dovedu do razlika u nivoima metabolita.
