Prakse joge i kontrole disanja, u kombinaciji sa aerobnim treningom, su posebno ključne vežbe za astmatičare koji žele da poboljšaju funkciju pluća, sugeriše nova recenzirana studija.
Istraživanje koje je danas objavljeno u časopisu Annals of Medicine naglašava važnost integrisanja odgovarajućeg treninga vežbanja u planove za lečenje astme.
Nalazi pokazuju koliko efikasne specifične vrste treninga mogu biti za poboljšanje funkcije pluća za one sa odraslima, objašnjava glavni autor Šuangtao Ksing, vanredni profesor na Školi fizičkog vaspitanja na Henan Normal Universiti u Kini.
„Trening disanja u kombinaciji sa aerobnim treningom i treningom joge, izgleda da su posebno korisni – nudeći potencijalne mogućnosti za efikasne pristupe lečenju“, navodi on.
„Sada su potrebna veća, dobro osmišljena randomizovana kontrolisana ispitivanja da bi se preciznije procenile prednosti vežbanja za osobe sa astmom.“
Astma, hronično stanje pluća koje pogađa oko 339 miliona ljudi širom sveta, izaziva simptome kao što su kašalj, piskanje, kratak dah i stezanje u grudima.
U prošlosti se vežbanje smatralo potencijalnim faktorom rizika za osobe sa astmom, jer se verovalo da izaziva ili pogoršava akutne napade astme. Međutim, nedavne studije su otkrile da vežbanje može zapravo poboljšati respiratornu funkciju i kapacitet vežbanja kod odraslih pacijenata. Međutim, varijacije u specifičnim intervencijama vežbanja u postojećim randomizovanim kontrolisanim ispitivanjima (RCT) su učinile izazovnim poređenje efikasnosti različitih programa rehabilitacije.
Da bi se rešio ovaj problem, aktuelna studija sprovodi mrežnu meta-analizu, koja omogućava istovremeno poređenje rezultata višestrukih tretmana u jednoj analizi, kako bi se uporedili efekti više vrsta vežbanja na funkciju pluća kod odraslih sa astmom.
Analiza je obuhvatila ukupno 28 RCT-a koji su uključivali 2.155 ljudi sa astmom i ispitivali efekte treninga disanja, aerobnog treninga, treninga opuštanja, treninga joge i disanja u kombinaciji sa aerobnim treningom na funkciju pluća.
Svih pet vrsta intervencija vežbi pokazalo je veću efikasnost u poboljšanju merenja plućne funkcije u poređenju sa konvencionalnom rehabilitacionom kontrolnom grupom. Konkretno, studija je otkrila:
Trening disanja, aerobni trening, trening relaksacije, trening joge i disanje u kombinaciji sa aerobnim treningom doveli su do poboljšanja nivoa Forsiranog izdisajnog volumena u prvoj sekundi (FEV1) i vršnog ekspiratornog protoka (PEF).
Aerobni trening, trening disanja, trening joge i disanje u kombinaciji sa aerobnim treningom, poboljšali su nivo forsiranog vitalnog kapaciteta (FVC).
Trening disanja, aerobni trening i trening joge poboljšali su odnos FEV1/FVC.
Štaviše, istraživači su primenili statističku tehniku da rangiraju efekte različitih tretmana vežbanja jedan protiv drugog. Trening relaksacije pokazao je najznačajniji efekat na poboljšanje nivoa FEV1, disanje u kombinaciji sa aerobnim vežbama imalo je najznačajniji efekat na poboljšanje nivoa FVC, a trening joge je imao najznačajniji efekat na poboljšanje nivoa PEF.
„Ovi nalazi bi trebalo da pruže vredan uvid zdravstvenim radnicima koji propisuju vežbe za lečenje odraslih pacijenata sa astmom. Međutim, neophodno je uzeti u obzir individualne faktore, kao što su porodična istorija, trajanje stanja i uticaji okoline, kada se planira rehabilitacija vežbanjem Programi. Prilagođavanje intervencija individualnim fizičkim i mentalnim zdravstvenim uslovima, uz pažljivo razmatranje intenziteta, učestalosti i trajanja vežbanja, važno je za optimizaciju ishoda lečenja“, kaže Ksing.
Autori priznaju određena ograničenja koja bi mogla uticati na širu ekstrapolaciju ovih rezultata – uključujući inherentnu varijabilnost između uključenih studija i nedoslednosti u detaljima intenziteta i učestalosti vežbanja. Važno je da ističu da je većina pacijenata u studiji bila mlađa od 60 godina, tako da intervencije vežbanja mogu dati različite odgovore kod starijih osoba.
