Neplanirane trudnoće nakon „vezanja jajovoda“ mogu biti „znatno češće nego što mnogi očekuju“, prema novoj analizi zasnovanoj na nacionalno reprezentativnim podacima u Sjedinjenim Državama.
Istraživanje, koje su predvodili naučnici sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, otkrilo je da se slučajna trudnoća može desiti kod više od 5 procenata ljudi nakon sterilizacije jajovoda – što uključuje sečenje, stezanje, blokiranje ili uklanjanje jajovoda.
Nasuprot tome, intrauterini uložak ili kontraceptivni implant su efikasniji od više od 99 procenata.
S obzirom na to koliko žena u SAD izražava interesovanje za trajnu kontracepciju, istraživači tvrde da moramo pravilno proceniti efektivnost svih oblika sterilizacije jajovoda u stvarnom svetu. Naročito zato što zatrudnjeti nakon jedne od ovih procedura povećava rizik od vanmaterične trudnoće, gde se oplođeno jaje vezuje i raste izvan materice na način koji je na kraju neodrživ i može ugroziti zdravlje majke.
„Ova studija pokazuje da se hirurgija jajovoda ne može smatrati najboljim načinom za sprečavanje trudnoće“, zaključuje generalni internista Eleanor Schvarz sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF).
„Ljudi koji koriste kontraceptivni implant za ruku ili spiralu imaju manju verovatnoću da će zatrudneti od onih kojima su jajovodi vezane.
Sterilizacija jajovoda je jedan od najčešćih puteva za trajnu kontrolu rađanja u SAD, sa više od 20 odsto žena u 30-im godinama koje se podvrgavaju ovim procedurama i skoro 40 odsto žena u 40-im.
Pacijenti se često uveravaju da više ne moraju da koriste dodatne oblike kontrole rađanja. Godine 2019, žena koja je zatrudnela nakon što su joj uklonjena oba jajovoda rekla je da joj je rečeno da je operacija bila „najbliža 100 posto koliko možete dobiti“.
Međutim, u zavisnosti od toga koja se procedura i kako se radi, sterilizacija jajovoda možda neće trajno okončati plodnost osobe.
Trenutno, Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG) izveštava da je stopa trudnoće nakon sterilizacije žena oko jedan procenat tokom pet godina. Ali ovaj broj je zasnovan na studiji koja je počela 1978. i zatvorena 1986. godine.
Novi podaci prikupljeni su od preko 4.000 Amerikanaca, starosti između 15 i 44 godine, koji su vezali jajovode između 2013. i 2015. godine.
Švarc i njen tim sa UCSF, Univerziteta Džons Hopkins, Univerziteta Kornel i Univerziteta Kalifornije u Dejvisu otkrili su da je skoro 3 procenta njihove kohorte zatrudnelo u roku od godinu dana nakon procedure.
Deset godina nakon sterilizacije jajovoda, stopa trudnoće je bila 8,4 odsto.
Nalazi se slažu sa nedavnom analizom iz države Kalifornije, koja je otkrila da je više od 2 posto pacijenata koji su imali proceduru sterilizacije jajovoda doživjeli trudnoću u roku od godinu dana, a više od 6 posto je doživjelo trudnoću u roku od pet godina.
Od 1980-ih, kada su studije prvi put analizirale stope neuspeha sterilizacije jajovoda, hirurški pejzaž u SAD se dramatično promenio.
Prvo, objašnjavaju Švarc i njene kolege, došlo je do uvođenja histeroskopske sterilizacije – koja uključuje umetanje zavojnice u jajovode kako bi se sprečilo susretanje jajeta i sperme – a zatim je došlo do povećane stope salpingektomije – koja u potpunosti uklanja jajovode.
Bezbednost umetanja uređaja u jajovode je ozbiljno dovedena u pitanje poslednjih godina, a najpopularniji uređaj je ukinut od 2020. godine, nakon što je od 2002. godine doveo do više od 4.000 trudnoća kod pacijenata.
Danas se bilateralna salpingektomija često smatra najefikasnijim oblikom sterilizacije jajovoda, ali sa malo podataka pri ruci, stopa neuspeha ove novije procedure je trenutno nepoznata.
Prvi ikada dokumentovani slučaj zatrudnjenja žene nakon dvostruke salpingektomije prijavljen je 2005. Drugi slučaj nije objavljen još tri godine.
Jaje koje putuje kroz prostor između jajnika i materice često se smatra retkim; međutim, kada se ostatak jajovoda ostavi na mestu, studije slučaja sugerišu da to može povećati rizik od neplanirane trudnoće.
„Kada biraju koja će kontrola rađanja najbolje funkcionisati za njih, ljudi uzimaju u obzir mnoge različite stvari, uključujući bezbednost, pogodnost i koliko brzo mogu da počnu da koriste metod“, objašnjava Švarc.
„Za ljude koji su odabrali ‘trajni’ metod, saznanje da su zatrudnele može biti veoma uznemirujuće. Ispostavilo se da je ovo, nažalost, prilično uobičajeno iskustvo.“
Istraživači sada žele da istraže kako se različite metode sterilizacije jajovoda upoređuju jedna sa drugom kada je reč o stopama neuspeha u stvarnom svetu.
„Naši nalazi naglašavaju potrebu za stalnim praćenjem efikasnosti trajnih kontraceptivnih procedura“, zaključuju autori.
Studija je objavljena u NEJM Evidence.
