Možda ste čuli da je san opisan kao magična pilula za telo. Uz odgovarajuću količinu, tajming i kvalitet, može učiniti čuda — ojačati imuni sistem, poboljšati šećer u krvi, čak i smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara. Razlike u snu su prijavljivane već neko vreme kod muškaraca i žena, ali nije dobro poznato da li karakteristike sna služe različitim funkcijama kod jednog pola u odnosu na drugi, posebno kada se radi o srcu. Novo istraživanje traži odgovore.
Brojne studije tokom decenija dokumentovale su kritičnu ulogu sna u zdravlju srca. Na primer, trajanje sna je ključno za održavanje zdravog nivoa krvnog pritiska. Studija iz 2018. pokazala je da ljudi koji su spavali manje od sedam sati imaju viši krvni pritisak u poređenju sa onima koji su spavali najmanje sedam sati.
„San je ključan za opšte zdravlje i dobrobit“, rekla je dr Mariška Braun, direktorka Nacionalnog centra za istraživanje poremećaja spavanja pri NHLBI. „Istraživanje počinje da otkriva kako karakteristike spavanja, kao što je vreme provedeno u svakoj fazi spavanja ili koliko se često budi noću, doprinose kontroli krvnog pritiska, kao i kako pol i pol mogu uticati na ove ishode, ali još uvek imamo neodgovorena pitanja. „
Kristen Knutson, dr. vanredni profesor neurologije i preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northvestern Feinberg, pokušava da pomogne u popunjavanju ovih praznina. „Znamo da je san veoma važan za zdravlje srca“, rekla je ona. „Dakle, pokušavamo da saznamo više o ovoj vezi, kao i kako bi san mogao biti povezan sa polnim razlikama koje vidimo kod kardiovaskularnih bolesti.“ Visok krvni pritisak, na primer, jače je povezan sa srčanim udarom kod žena nego kod muškaraca.
Knutsonova i njen tim nedavno su objavili studiju u SLEEP-u koja se fokusirala na različite faze i karakteristike sna, za razliku od trajanja sna, kako bi vidjeli koji su faktori, ako ih ima, povezani sa nivoom krvnog pritiska kod muškaraca i žena.
Studija je otkrila da žene koje su provodile više vremena u dubokom snu — trećoj i najdubljoj fazi sna — obično imaju niži krvni pritisak od žena koje su provodile manje vremena u ovoj fazi. Kod muškaraca, međutim, nije primećena uporediva veza između krvnog pritiska i dubokog sna. Istovremeno, muškarci koji se češće bude nakon uspavljivanja imali su viši krvni pritisak od muškaraca koji su se ređe budili, dok kod žena buđenje nakon uspavljivanja nije imalo uporedivu povezanost sa krvnim pritiskom.
Istraživači su koristili studije spavanja kod kuće za više od 1.100 odraslih u Brazilu koji nisu imali umerenu do tešku apneju u snu – stanja za koja se već zna da su povezana sa visokim krvnim pritiskom, iako su neki učesnici imali blagu apneju u snu. Učesnici studije bili su od 18 do 91 godine, a 64% ih je identifikovano kao žene.
Istraživači su snimili jednu noć sna koristeći polisomnografiju, dijagnostički test koji meri različite telesne funkcije, kao što su moždani talasi i otkucaji srca tokom spavanja, koristeći senzore postavljene po celom telu. Sledećeg jutra su uzeli merenje krvnog pritiska i uzorke krvi natašte da bi izmerili nivoe lipida – konkretno, ukupnog holesterola, holesterola lipoproteina visoke gustine, holesterola lipoproteina niske gustine i triglicerida. Zajedno su analizirali podatke, a takođe i po polu.
Otkrili su razlike u krvnom pritisku kada su upoređivali iskustva spavanja samo muškaraca i samo žena, kao i kada su upoređivali muškarce i žene.
Ali nalazi su, iako intrigantni, samo početna tačka za druge puteve istraživanja, rekao je Knutson. Na primer, istraživači nisu uzeli više vremenskih tačaka za spavanje i krvni pritisak, tako da nisu mogli da utvrde da li je neko spavao više ili manje u bilo kojoj fazi, ili je buđenje tokom noći zapravo poboljšalo ili pogoršalo nivo krvnog pritiska. Buduće studije bi trebalo da testiraju da li promena ovih faza spavanja kod muškaraca i žena dovodi do promena nivoa krvnog pritiska.
Ipak, Knutson je rekao da bi rezultati trenutne studije mogli da usmere budući rad koji istražuje osnovne mehanizme koji mogu činiti dubok san posebno vrednijim za žene. Ovo bi, zauzvrat, moglo dovesti do novih terapija koje poboljšavaju ovu fazu sna kod žena. Ona je takođe objasnila da bi eksperimentalne studije mogle da testiraju da li određene modifikacije u navikama spavanja mogu dovesti do poboljšanja krvnog pritiska i, na kraju, zdravlja srca.
„Ova studija sugeriše da bolje razumevanje toga kako specifične karakteristike sna mogu dovesti do ciljanijih strategija koje će pomoći i ženama i muškarcima da zaštite svoja srca“, rekao je Braun. „Studije poput ove nastavljaju da ponavljaju kritičnu prirodu sna u kliničkom lečenju hipertenzije.“
