Upotreba antibiotika nije dala merljiv uticaj na težinu ili trajanje kašlja čak i ako je prisutna bakterijska infekcija, otkriva velika, prospektivna studija ljudi koji su tražili lečenje u američkim ustanovama primarne ili hitne nege za infekcije donjih disajnih puteva.
Studija istraživača sa Medicinskog centra Univerziteta Džordžtaun i kolega pojavila se u Journal of General Internal Medicine.
„Infekcije gornjih disajnih puteva obično uključuju prehladu, upalu grla, infekcije sinusa i infekcije uha i imaju dobro utvrđene načine da se utvrdi da li treba davati antibiotike“, kaže glavni autor studije, Dan Merenstein, MD, profesor porodične medicine u Džordžtaunu. Medicinski fakultet Univerziteta.
„Infekcije donjeg respiratornog trakta imaju tendenciju da budu opasnije, jer oko 3 do 5% ovih pacijenata ima upalu pluća. Ali nemaju svi lak pristup prilikom prve posete rendgenskom snimku, što može biti razlog zašto kliničari i dalje davati antibiotike bez ikakvih drugih dokaza o bakterijskoj infekciji, plus, pacijenti su počeli da očekuju antibiotike za kašalj, čak i ako ne pomažu.
Svi antibiotici propisani u ovoj studiji za infekcije donjeg trakta bili su odgovarajući, uobičajeno korišćeni antibiotici za lečenje bakterijskih infekcija. Ali analiza istraživača je pokazala da od 29% ljudi koji su dobili antibiotik tokom prve medicinske posete, nije bilo efekta na trajanje ili ukupnu težinu kašlja u poređenju sa onima koji nisu primili antibiotik.
„Lekari znaju, ali verovatno precenjuju, procenat infekcija donjeg trakta koje su bakterijske; oni takođe verovatno precenjuju svoju sposobnost da razlikuju virusne od bakterijskih infekcija“, kaže Mark H. Ebell, MD, MS, autor studije i profesor na koledžu javnog zdravlja na Univerzitetu Džordžije.
„U našoj analizi, 29% ljudi je dobilo antibiotik, dok je samo 7% dobilo antivirusno. Ali većini pacijenata nisu potrebni antivirusni, jer postoje samo dva respiratorna virusa za koje imamo lekove za lečenje: grip i SARS-COV- 2. Ne postoje za sve ostale viruse.“
Da bi utvrdili da li je postojala stvarna bakterijska ili virusna infekcija, osim simptoma kašlja koji su sami prijavili, istraživači su potvrdili prisustvo patogena naprednim laboratorijskim testovima da bi potražili mikrobiološke rezultate klasifikovane kao samo bakterije, samo virusi, i virusi i bakterije ili nijedan organizam nije otkriven. Veoma važno, za one sa potvrđenom bakterijskom infekcijom, dužina vremena do razrešenja bolesti bila je ista za one koji su primali antibiotik u odnosu na one koji ga ne primaju – oko 17 dana.
Prekomerna upotreba antibiotika može dovesti do vrtoglavice, mučnine, dijareje i osipa, zajedno sa oko 4% šanse za ozbiljne neželjene efekte, uključujući anafilaksiju, koja je ozbiljna alergijska reakcija koja je opasna po život; Stevens-Johnsonov sindrom, redak, ozbiljan poremećaj kože i sluzokože; i dijareja povezana sa Clostridioides difficile. Još jedna značajna zabrinutost zbog prekomerne upotrebe antibiotika je rezistencija. Svetska zdravstvena organizacija objavila je izjavu 4. aprila 2024. u kojoj se navodi: „Očekuje se da će nekontrolisana rezistencija na antimikrobna sredstva [zbog prekomerne upotrebe antibiotika] skratiti očekivani životni vek i dovesti do neviđenih zdravstvenih troškova i ekonomskih gubitaka“.
„Znamo da kašalj može biti pokazatelj ozbiljnog problema. To je najčešći razlog za posetu ambulantnoj nezi u vezi sa bolešću, što čini skoro 3 miliona ambulantnih poseta i više od 4 miliona poseta odeljenju za hitne slučajeve godišnje“, kaže Merenštajn.
„Ozbiljne simptome kašlja i kako ih pravilno lečiti treba više proučavati, možda u randomizovanom kliničkom ispitivanju, jer je ova studija bila posmatračka i nije bilo nijednog randomizovanog ispitivanja koje se bavi ovim problemom od otprilike 2012. godine.“
