Novo istraživanje predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO 2024) u Veneciji, Italija (12-15. maj) sugeriše da je moguće predvideti da li će neko dobiti na težini na osnovu veličine njegovih masnih ćelija.
Pojedinci sa velikim masnim ćelijama imaju tendenciju da izgube težinu tokom vremena, dok oni sa malim masnim ćelijama dobijaju na težini, pokazalo je švedsko istraživanje.
Poznato je da veličina i broj masnih ćelija određuju masnu masu—koliko telesne masti neko ima. Ali njihov uticaj na dugoročne promene telesne težine nije poznat.
Da bi ovo dalje istražili, profesor Peter Arner, sa odeljenja za medicinu Karolinska instituta, Stokholm, Švedska, dr Daniel P Andersson, odeljenje za endokrinologiju, Karolinska univerzitetska bolnica Hudinge, Stokholm, i kolege su izmerili zapreminu ćelije (FCV, veličina masnih ćelija) i broja masnih ćelija (FCN) u abdominalnoj masti kod 260 ispitanika (30% muškaraca) prosečne starosti od 44 godine i prosečnog BMI od 32 kg/m².
U proseku 15 godina (raspon 5-28 godina) kasnije, učesnici su ponovo viđeni i izmereni su telesna težina (BV), BMI i ukupna telesna mast (BF). Pojedinci koji su bili podvrgnuti barijatrijskoj operaciji ili su primali lekove protiv gojaznosti (n=69) isključeni su iz analize.
Početni volumen masnih ćelija i broj masnih ćelija bili su značajno povezani sa promenama u sve tri mere tokom vremena – BV, BMI i BF.
Imati veliki broj masnih ćelija koje su bile velike povezano je sa smanjenjem u tri mere, dok je malo, ali malih masnih ćelija bilo povezano sa povećanjem težine, BMI i telesne masti. Ovo je bio slučaj bez obzira da li su pojedinci živeli sa gojaznošću ili ne.
Efekti FCV i FCN su bili aditivni i zajedno su objašnjavali 32%–35% varijacija u promenama tokom vremena u BV/BMI/BF.
Povezanost između FCV i promena u BV, BMI i BF je i dalje bila značajna kada su uzete u obzir početna starost, fizička aktivnost, dužina praćenja i pol. Drugim rečima, velike ćelije su bile povezane sa budućim gubitkom težine, a male ćelije sa budućim povećanjem telesne težine.
Profesor Arner kaže: „Možemo samo da nagađamo zašto se čini da veličina masnih ćelija neke osobe predviđa njihovu buduću težinu. Telesna težina se smanjuje kada potrošnja energije premašuje unos i telo sagoreva masti da bi nadoknadilo. Naši rezultati sugerišu da gubitak velike masne ćelije imaju veći uticaj na težinu nego gubitak malih.
„To je pomalo kao da imate prostoriju do vrha ispunjenu sa nekoliko velikih balona ili mnogo malih. Lakše je napraviti prazan prostor u prostoriji ispuštanjem vazduha iz velikih, a ne iz malih balona.“
O tome zašto bi male ćelije mogle olakšati dobijanje na težini, profesor Arner kaže: „Nasuprot tome, lakše je napuniti prostoriju ako mnogo malih balona malo poveća svoju zapreminu, u poređenju sa nekoliko velikih balona i samo ih napunite. malo.“
Istraživači zaključuju da FCV ima snažan uticaj na dugoročne promene telesne težine. Stoga bi merenje FCV u ranoj fazi života moglo biti važno za upravljanje težinom kasnije u životu.
Profesor Arner dodaje: „Moglo bi biti od velike kliničke vrednosti imati informacije o veličini masnih ćelija pre nego što započne program upravljanja težinom. Ako je slučaj da oni sa velikim masnim ćelijama lakše gube težinu, oni sa manjim ćelijama bi mogli da pružena dodatna podrška.
„Nažalost, trenutno ne postoji jednostavan način za merenje veličine masnih ćelija — ali to je nešto na čemu radimo i blizu smo pronalaženju rešenja.
Međutim, postoje prednosti malih masnih ćelija. Profesor Arner kaže: „Dobro je poznato da ljudi sa malim masnim ćelijama imaju bolji metabolički profil od ljudi koji su iste težine, ali imaju velike masne ćelije.
„To znači da ako neko sa malim masnim ćelijama dobije na težini, to možda neće povećati njihov rizik od stanja poput dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska koliko da ima velike masne ćelije.“
