Istraživanje objavljeno u časopisu „Obesity“ istražuje nisku toleranciju na duži rok prema novoj generaciji lekova za mršavljenje, nazvanih agonisti GLP-1 receptora. Studija otkriva da samo 44% ljudi i dalje uzima ove lekove nakon tri meseca, dok svega 19% nastavlja s terapijom godinu dana nakon propisivanja.
Iako veće pridržavanje ovih lekova pokazuje veći gubitak težine, izazovi poput neželjenih efekata, učestalosti doziranja i faktora sistema zdravstvene zaštite često utiču na odustajanje. Studija naglašava da je učestalost doziranja ključna, a oni koji uzimaju lekove jednom nedeljno imaju veću verovatnoću da će istrajati u terapiji.
Istraživanje takođe ukazuje na poznatu pojavu odustajanja od lekova kod drugih stanja, poput dijabetesa tipa 2, hronične opstruktivne bolesti pluća i hipertenzije, sa skoro polovinom ljudi koji prestanu uzimati lekove za krvni pritisak do kraja godine.
Iako GLP-1 lekovi za mršavljenje imaju potencijalne neželjene efekte, poput gastrointestinalnih problema, upornost s njima je veća nego kod drugih lekova za mršavljenje. Ipak, studije pokazuju da povratak težine često prati prestanak terapije, pa stručnjaci ukazuju na potrebu za dugoročnim pristupom održavanju težine.
Dostupnost ovih lekova takođe je istaknuta kao problem, budući da globalni nedostatak može otežati pacijentima da istraju u terapiji. Uz to, studija ukazuje na potencijalne biološke i energetske promene koje se javljaju nakon prestanka lečenja, što može dodatno otežati održavanje postignute težine. Sve ove informacije postavljaju pitanje dugoročne održivosti GLP-1 lekova za mršavljenje i izazova koji prate njihovo korišćenje
