Preživljavanje raka u detinjstvu ne znači uvek čisto zdravlje, jer tretmani koji iskorenjuju te vrste raka mogu dovesti odrasle preživele u rizik od novih karcinoma i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Uprkos postojanju smernica za nadzor koje preporučuju skrining za rak kod odraslih i druge „kasne efekte“ terapije raka, osobe koje su preživele rak u detinjstvu (CCS) retko su ažurne za preporučene testove, prema velikoj studiji objavljenoj u CMAJ (Canadian Medical Association Journal).
Čak 80% preživjelih od raka u detinjstvu će razviti ozbiljan ili po život opasan efekat, kao što su kardiomiopatija (bolest srca) i kolorektalni rak i rak dojke, od lečenja do 45 godina. Rizik od raka debelog creva je dva do tri puta veći nego za opštu populaciju, a rizik od raka dojke kod žena koje su bile podvrgnute zračenju grudnog koša sličan je onom kod ljudi sa BRCA mutacijom.
„Nadzor kasnih efekata kod odraslih osoba koje su preživele rak u detinjstvu je loš, što mnoge preživele dovodi u opasnost od štete koja se može sprečiti“, piše dr Dženifer Šuldiner, naučnica, bolnica Ženskog koledža, Toronto, Ontario, sa koautorima.
U ovoj studiji, istraživači su koristili podatke iz provincije Ontario o 3.241 CCS kod kojih je dijagnostikovan rak između 1984. i 2014. Proučavali su CCS koji su bili pod povećanim rizikom od raka dojke, kolorektalnog karcinoma ili kardiomiopatije zbog tretmana zračenjem ili specifičnih hemoterapija. Od ukupnog broja, 2.806 (87%) je bilo izloženo riziku za najmanje jedan od ovih kasnih efekata, 345 (11%) je bilo u riziku za dva i 90 (3%) je bilo u riziku za tri kasna efekta.
Severnoamerička dečja onkološka grupa razvila je dugoročne smernice za praćenje (bilo je šest verzija) za praćenje odraslih koji su kao deca imali rak.
Međutim, broj preživelih koji su pratili preporuke skrininga bio je nizak, sa 13%, 6% i 53% pridržavalo se preporuka za skrining raka debelog creva, raka dojke i kardiomiopatije, respektivno. Oni koji su bili stariji u trenutku dijagnoze su verovatnije sledili smernice za skrining raka, dok je mlađi uzrast pri postavljanju dijagnoze bio povezan samo sa većom verovatnoćom praćenja smernica za skrining kardiomiopatije.
Nedostatak svesti o negativnim dugoročnim efektima lečenja raka može biti osnova ovih niskih stopa. Čak iu slučaju preživelih koji su pohađali specijalizovane klinike za preživele od raka, stope pridržavanja skrininga bile su niske.
„Ranije studije su otkrile da nedostatak znanja o rizicima kasnih efekata i preporukama za nadzor među preživelima, porodičnim lekarima i specijalistima predstavljaju značajnu prepreku pridržavanju“, pišu autori.
Preporuke za skrining treba da se pozabave preprekama za završetak skrininga kako bi se osiguralo da CCS nastavi da vodi zdrav život kao odrasli.
„Izazov obezbeđivanja da CCS dobije zdravstvenu zaštitu i testiranje prilagođeno riziku koje su im potrebne da bi maksimalno povećali svoje dugoročno zdravlje i kvalitet života je oblast intenzivnog fokusa“, dodaje dr Pol Nejtan, direktor programa AfterCare i onkolog u Odeljenju za hematologiju/onkologiju u SickKidsu.
„Na osnovu ovih nalaza, pokrenućemo studiju širom pokrajine kako bismo utvrdili da li će periodični podsetnici o nadzoru za CCS i njihove porodične lekare poboljšati završetak ovih testova koji mogu da spasu živote.
Nalazi pokazuju potrebu da se podrži pacijenti i kliničari primarne zdravstvene zaštite da poboljšaju poštovanje smernica za nadzor među CCS. Autori primećuju da se ova odgovornost mora podeliti između sistema za negu raka, posebno pokrajinske mreže preživelih od raka kod dece, i samih pacijenata, kroz zastupanje i druge grupe za podršku preživelima.
