Izloženost trenutnim nivoima prizemnog ozona (O3) u Evropi jedan je od glavnih uzroka prerane smrtnosti usled zagađenja vazduha, posebno leti.
Studija koju je vodio Barseloninski institut za globalno zdravlje (ISGlobal), u saradnji sa Francuskim nacionalnim institutom za zdravlje i medicinska istraživanja (Inserm), i Centrom za superračunanje u Barseloni—Centro Nacional de Supercomputacion (BSC-CNS), kvantifikovala je prvi put uticaj uvoznog (nenacionalnog) O 3 na mortalitet.
Rezultati, objavljeni u Nature Medicine, imaju važne implikacije na kvalitet vazduha i politike javnog zdravlja na kontinentu iu Evropskoj uniji.
Prizemni ozon je štetni zagađivač vazduha koji nastaje u troposferi interakcijom sunčeve svetlosti sa nekoliko prekursora gasova, uglavnom azotnih oksida (NOx) i isparljivih organskih jedinjenja (VOC) iz prirodnih i antropogenih izvora.
Visoki nivoi O 3 su povezani sa nizom štetnih efekata na zdravlje disajnih organa, uključujući pogoršanje astme, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, smanjenu funkciju pluća i infekcije, što u najtežim slučajevima dovodi do hospitalizacije i smrti.
Istraživački tim je kvantifikovao i nacionalne i uvozne doprinose O 3 mortalitetu u 35 evropskih zemalja između 2015. i 2017. godine, pokrivajući 813 regiona i oko 530 miliona ljudi.
Rezultati pokazuju da je uvezeni O 3 doprineo 88,3% svih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati ovom zagađivaču. Većina ovog prekograničnog O 3 došla je izvan domena istraživanja (iz hemisfernih izvora i transporta), čineći 56,7% ukupnog mortaliteta koji se može pripisati. O 3 uvezen iz ostale 34 evropske zemlje takođe je imao značajan uticaj na mortalitet, sa 20,9%.
Koncentracija O 3 na datoj lokaciji u velikoj meri zavisi od troposferskog transporta samog zagađivača.
„Uticaj O 3 na zdravlje, kao i bilo kog zagađivača vazduha uopšte, daleko je od toga da bude lokalno pitanje. U ovoj studiji smo otkrili da je 11,7% smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati O 3 uzrokovani nacionalnim izvorima“, kaže Hicham Achebak, istraživač u Insermu (Francuska) i ISGlobal i nosilac postdoktorske stipendije Marie Sklodovska-Curie od Evropske komisije.
„Ova činjenica podvlači potrebu za koordinisanim akcijama na lokalnom, kontinentalnom i globalnom nivou svih zemalja kako bi se smanjile koncentracije O 3 i njihov uticaj na zdravlje“, dodaje prvi autor studije.
Analiza je zasnovana na podacima iz tople sezone (od maja do oktobra), koja je sezona najviših vrednosti O 3 .
Za praćenje koncentracija O 3, studija je koristila CALIOPE sistem kvaliteta vazduha razvijen u BSC-CNS, koji pokriva Evropu i okolna područja. Ovaj sistem prati i O 3 i njegove prekursore (tj. NO k i VOC) koji se formiraju ili emituju u svakom regionu.
Da bi dobili podatke izvan područja istraživanja, istraživači su koristili pristup modeliranju koji im je omogućio da prate disperziju i transport zagađivača vazduha na velike udaljenosti. Metoda je takođe uključivala emisije sa kopna i mora.
Prosečna koncentracija O 3 u svim zemljama iu periodu istraživanja bila je 101,9 μg/m 3 , u rasponu od 76,7 μg/m 3 u Finskoj do 130,1 μg/m 3 na Malti. Procenjeni broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati O 3 tokom perioda istraživanja bio je 114 447 (procenjeno na osnovu čitavog opsega koncentracija O 3 ), što je rezultiralo stopom smrtnosti koja se može pripisati od 72 smrti na milion stanovnika godišnje.
Očekivano, kako toplije temperature na jugu pogoduju formiranju O 3 , koncentracije ovog zagađivača se smanjuju na severu kontinenta.
Najveća mortalitetna opterećenja procenjena su u najnaseljenijim zemljama (Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija, Španija i Poljska), dok su najveće stope mortaliteta zabeležene u jugoistočnim zemljama (Bugarska, Srbija, Hrvatska, Mađarska, Grčka i Rumunija).
Analiza je takođe pokazala da su u Evropi najindustrijalizovanije zemlje najviše doprinele mortalitetu koji se može pripisati prekograničnom transportu O 3 , posebno Francuska, sa procenjenim 4.003 smrtnih slučajeva između 2015. i 2017. godine, i Nemačka, sa 3.260 smrtnih slučajeva.
O 3 poreklom iz Francuske imao je značajan uticaj na susedne zemlje kao što su Luksemburg (32,3% smrtnih slučajeva koji se pripisuju O 3 ), Švajcarska (29,3%), Belgija (24,4%) ili Španija (16,8%). O 3 iz Nemačke je takođe značajno uticao na susedne zemlje kao što su Luksemburg (24,2% umrlih), Češka (23,3%) ili Holandija (21,5%).
Rezultati naglašavaju važnost zapadnih vetrova, pri čemu zemlje koje se spuštaju prema istoku imaju veći broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati uvezenom O 3 iz drugih evropskih zemalja.
Zemlje jugozapadne Evrope bile su najmanje pogođene zdravstvenim efektima uvezenog O 3 iz drugih evropskih zemalja. U stvari, Španija, Francuska i Portugal su bile zemlje sa najvećim udelom mortaliteta koji se može pripisati nacionalnom O 3 u odnosu na doprinose drugih evropskih zemalja, čineći 53,7%, 47,1% i 46,2% smrtnih slučajeva, respektivno, i najmanju uvezenu /izvezeni odnos pripisanih smrtnih slučajeva.
U nekim obalnim regionima i malim mediteranskim zemljama, doprinos emisija iz brodarstva bio je značajan, kao što su Malta (24% smrtnih slučajeva) i Kipar (14%).
Studija naglašava potrebu za sistematskom kvantifikacijom nacionalnog, EU i ne-EU doprinosa nivoima zagađenja vazduha i povezanim uticajima na zdravlje, kao suštinskog koraka pre izrade propisa i planova za ublažavanje, posebno za zagađivače vazduha kao što je O 3 koji su lako prenositi preko političkih granica.
„Do sada su se napori za ublažavanje usredsredili prvenstveno na nacionalne i regionalne razmere, bez sveobuhvatne, prekogranične procene povezanih efekata na zdravlje“, kaže Džoan Balester Klaramunt, istraživač ISGlobal-a i ko-autor studije.
„Naša studija je prvi korak ka ovoj dubinskoj analizi, koja bi pomogla u postizanju standarda kvaliteta vazduha SZO kako bi se sprečile prevremene smrti i drugi zdravstveni uticaji kao što su hospitalizacije i hronične bolesti“, dodaje on.
S obzirom na veliki doprinos nenacionalnog nivoa prosečnom O 3 na svakoj lokaciji, studija naglašava da lokalne vlasti za kvalitet vazduha ne bi trebalo da tumače rezultate kao opravdanje za lokalno neaktivnost.
„Tokom najvećih epizoda O 3, lokalni/nacionalni doprinosi mogu se značajno povećati, a lokalne akcije ublažavanja mogu doprineti značajnom smanjenju dnevnih prekoračenja regulisanih pragova. Pored toga, lokalne strategije ublažavanja su ključne za smanjenje izvoza O 3 u druge regione. i zemlje“, tvrdi Karlos Perez Garsija-Pando, profesor istraživanja ICREA i AKSA na Odeljenju za nauke o Zemlji BSC-CNS-a i ko-stariji autor studije.
Zagrevanje klime će ojačati uslove za troposfersko formiranje O 3 u budućnosti, pošto su fotohemijski mehanizmi formiranja O 3 favorizovani tokom toplotnih talasa i perioda visokog sunčevog zračenja.
„Borba protiv klimatskih promena je ključna za poboljšanje kvaliteta vazduha i, zauzvrat, ključni element koji treba uzeti u obzir pri dizajniranju i primeni dugoročnih, dugotrajnih politika na globalnom nivou. Takođe, buduća istraživanja bi trebalo da preciziraju naše rezultate analizom doprinosa smrtnost u različitim ekonomskim sektorima i prirodnim izvorima, na koje utiču klimatske promene“, tvrdi Oriol Jorba, istraživač i vođa ko-grupe Grupe za kompoziciju atmosfere na Odeljenju za nauke o Zemlji BSC-CNS-a.