Naučnici su sproveli najveću i najraznovrsniju studiju do sada o tome kako recesivne genetske promene doprinose razvojnim poremećajima. Otkrili su da je većina nedijagnostikovanih slučajeva koji su uzrokovani recesivnim uzrocima povezana sa genima za koje već znamo, i sugerišu da bi pomeranje fokusa istraživanja moglo poboljšati stope dijagnoze.
Istraživači sa Vellcome Sanger instituta i njihovi saradnici u GeneDk-u analizirali su genetske podatke iz skoro 30.000 porodica pogođenih razvojnim poremećajima — šest puta više porodica sa većom raznovrsnošću u poreklu predaka u poređenju sa prethodnim radom.
Otkrivajući nekoliko gena koji ranije nisu bili povezani sa ovim uslovima, istraživači su otkrili da poznati geni objašnjavaju preko 80% slučajeva uzrokovanih recesivnim genetskim varijantama. Ovo je značajno povećanje u odnosu na prethodne procene. Studija je takođe otkrila da doprinos recesivnih genetskih varijanti razvojnim poremećajima značajno varira među etničkim grupama koje su proučavane.
Nalazi, objavljeni 23. septembra u časopisu Nature Genetics, bacaju novo svetlo na genetsku osnovu razvojnih poremećaja i naglašavaju važnost razmatranja genetske pozadine osobe u dijagnozi i istraživanju.
Tim sugeriše da su napori da se otkriju recesivni geni povezani sa ovim poremećajima u poslednjih nekoliko godina bili uglavnom uspešni i da izazov sada leži više u tumačenju genetskih promena u poznatim recesivnim genima. Korištenje ovog pristupa potencijalno bi se moglo koristiti za dijagnozu dvostruko većeg broja pacijenata u poređenju sa fokusiranjem samo na otkrivanje preostalih gena, kažu oni.
Mnogi razvojni poremećaji, koji mogu uticati na fizički, intelektualni ili bihevioralni razvoj deteta, imaju genetsko poreklo. Neki su uzrokovani recesivnim genima, gde dete mora da nasledi izmenjenu kopiju gena od oba roditelja da bi razvilo stanje. Oni uključuju Joubertov sindrom, Bardet-Biedl sindrom i Tai-Sachsovu bolest. Do sada, ukupna kvantifikacija ovih recesivnih genetskih uzroka u različitim populacijama nije urađena.
U ovoj novoj studiji, istraživači su kombinovali sažete podatke iz studije Dešifrovanje razvojnih poremećaja (DDD) i GeneDk kohorte da bi identifikovali pojedince sa sličnim genetskim poreklom, ukupno 29.745 porodica. Preko 20% ovih porodica bilo je uglavnom neevropskog porekla. Analiza ovog velikog skupa podataka pružila je više uvida, posebno za manje i manje proučavane grupe.
Tim je otkrio da broj pacijenata pogođenih recesivnim genetskim varijantama uveliko varira između različitih grupa predaka, u rasponu od dva do 19% slučajeva. Ova varijacija je snažno povezana sa rasprostranjenošću zajednica između bliskih rođaka – krvnog srodstva – u ovim grupama.
Istraživači su identifikovali nekoliko gena, uključujući KBTBD2, CRELD1 i ZDHHC16, koji su nedavno povezani sa razvojnim poremećajima, dajući odgovore za ranije nedijagnostikovane porodice. Takođe procenjuju da oko 12,5% pacijenata može imati više genetskih faktora koji doprinose njihovom stanju, naglašavajući složenost ovih poremećaja.
Važno je da su otkrili da poznati geni objašnjavaju oko 84% slučajeva uzrokovanih recesivnim genetskim varijantama, što je bilo slično kod pojedinaca iz evropskih i neevropskih grupa predaka.
Ovo značajno povećanje u odnosu na prethodne procene sugeriše da novi recesivni geni koji su otkriveni u poslednjih nekoliko godina predstavljaju značajan deo ranije nedijagnostikovanih pacijenata sa recesivnim uzrocima.
Međutim, naučnici su otkrili da verovatno još uvek postoje dijagnoze koje nedostaju u ovim poznatim genima koje uključuju promene DNK koje je teško protumačiti. Nalazi naglašavaju važnost poboljšanja interpretacije štetnih genetskih varijanti u poznatim genima koji izazivaju bolesti.
Dr Kartik Chundru, prvi autor studije, ranije na Institutu Vellcome Sanger, a sada na Univerzitetu Eketer, rekao je: „Ova otkrića gena će dati odgovore za neke ranije nedijagnostikovane porodice i pomoći kliničarima da bolje razumeju i identifikuju ova stanja.
„Naša studija naglašava važnost ponovne analize genetskih podataka sa ažuriranim metodama i znanjem, jer to može dovesti do novih dijagnoza za pacijente bez potrebe za dodatnim uzorcima.“
Dr Vincent Ustach, stariji autor studije u GeneDk-u, rekao je: „Ovo je najraznovrsnija grupa učesnika ikada proučavana kako bi se pozabavila recesivnim doprinosom razvojnim poremećajima, i pokazuje kritičan uticaj koji različiti skupovi podataka imaju za pružanje sveobuhvatnijeg razumevanje razvojnih poremećaja kod različitih predaka.
„Nalazi iz ove studije mogu dovesti do personalizovanijih i efikasnijih rezultata za porodice sa pogođenom decom, i sveukupno povećavaju našu sposobnost da pružimo odgovore za nedovoljno zastupljenu populaciju.
Dr Hilari Martin, viši autor studije na Institutu Vellcome Sanger, rekla je: „Jedan od iznenađujućih nalaza ovog rada je da mnogi pacijenti sa jednom poznatom genetskom dijagnozom zapravo mogu imati dodatne retke genetske promene koje doprinose njihovom stanju.
„Identifikovanje ovih dodatnih promena moglo bi poboljšati naše razumevanje stanja pacijenta, dovesti do preciznijih dijagnoza i potencijalno ponuditi nove opcije lečenja. Takođe naglašava složenost genetskih poremećaja i potrebu za sveobuhvatnom genetskom analizom.“
