Na Kongresu ESC 2024, koji je održan 31. avgusta, predstavljeni su rezultati dva ispitivanja koja su proučavala efikasnost večernje primene lekova za snižavanje krvnog pritiska u odnosu na jutarnju. Istraživanje nije pokazalo značajne kliničke prednosti večernjeg doziranja u poređenju sa jutarnjim, prema izveštaju glavnog istraživača, profesora Skota Garisona sa Univerziteta Alberta u Edmonton, Kanada.
Profesor Garrison je objasnio da je cilj ispitivanja bio da se istraži da li preferencijalno snižavanje krvnog pritiska noću može smanjiti kardiovaskularni rizik, s obzirom na to da visoki krvni pritisak noću može povećati rizik od velikih kardiovaskularnih događaja poput infarkta miokarda i moždanog udara. Ispitivanja su obuhvatila opštu populaciju primarne zdravstvene zaštite i štićenike staračkih domova.
U ispitivanju BedMed, koje je obuhvatilo 3.357 odraslih osoba sa prosečnom starošću od 67 godina, rezultati su pokazali da nije bilo značajne razlike u broju velikih kardiovaskularnih događaja između grupa koje su primale lekove ujutru ili pre spavanja. Tokom prosečnog praćenja od 4,6 godina, MACE (veliki kardiovaskularni događaji) su se dogodili kod 9,7% učesnika u grupi za večernju primenu i 10,3% u grupi za jutarnju primenu, što ukazuje na sličan rizik u obe grupe.
Slično, ispitivanje BedMed-Frail, koje je obuhvatilo 776 starijih pacijenata sa prosečnom starošću od 88 godina, nije pokazalo značajnu razliku u kardiovaskularnim ishodima između grupa. Ipak, večernje doziranje je pokazalo prednost u smanjenju neplaniranih hospitalizacija i poseta hitnoj pomoći, ali bez značajnog uticaja na druge sekundarne ishode.
Profesor Garrison je zaključio da „vreme primene lekova za krvni pritisak ne pruža značajnu razliku u kardiovaskularnim ishodima ili bezbednosnim događajima“. On savetuje pacijentima da uzimaju lekove kada im je to najlakše da zapamte, a ne da se fokusiraju na specifično vreme primene.
