Zamislite da možete da dobijete hranljive materije samo disanjem. Ovaj koncept, iako neobičan, postaje sve relevantniji u svetlu novih naučnih istraživanja koja sugerišu da ljudi mogu apsorbovati hranljive materije direktno iz vazduha, poznate kao aeronutrijenti. Iako smo navikli da mislimo o hranljivim materijama koje unosimo putem hrane, istraživanja sugerišu da nas samo udahivanje može snabdevati esencijalnim elementima poput joda, cinka, mangana i čak vitamina.
U članku objavljenom u časopisu Advances in Nutrition, istraživači predlažu da disanje može doprineti našoj ishrani, i to na načine koji nisu ranije bili shvaćeni. Naša tela svakodnevno unose ogromne količine vazduha – čak 9.000 litara dnevno, što znači da bi čak i minimalna količina hranljivih materija u atmosferi mogla imati značajan uticaj tokom života.
Iako su prethodna istraživanja o vazduhu uglavnom bila usmerena na štetne efekte zagađenja, nova saznanja pokazuju da postoje pozitivne komponente u vazduhu koje telo može apsorbovati putem malih krvnih sudova u nosu, plućima i grlu. Pluća su posebno efikasna u apsorpciji većih molekula od creva, a neki lekovi, poput nikotina i anestetika, već koriste ovu sposobnost da brzo pređu u krvotok.
Neka ranija istraživanja već sugerišu da bi jod, na primer, mogao biti apsorbovan iz vazduha u obalnim područjima bogatim morskim algama, dok su drugi mikroelementi poput mangana i cinka povezani s mogućnostima da se apsorbuju kroz olfaktorne receptore.
Zanimljivo je da su čak i vitamini poput B12 već korišćeni u obliku aerosola kako bi se lečili njegovi nedostaci, što otvara mogućnosti za dalja istraživanja u tom pravcu. S obzirom na ove nove uvide, naučnici predviđaju da bi u budućnosti moglo postojati čak i preporuke za udisanje određenih hranljivih materija kao dopunu svakodnevnoj ishrani.
Ova istraživanja takođe otvaraju vrata za dublje razumevanje toga kako prirodni, nesvesni „dijeti“ kroz disanje mogu imati koristi za naše zdravlje, te mogu postati ključni u prevenciji bolesti povezanih sa urbanizacijom i zagađenjem. Iako je potrebno mnogo više istraživanja, ovi novonastali aeronutrijenti mogli bi biti važan deo budućeg naučno-istraživačkog pristupa ishrani i zdravlju.
