Nova studija je identifikovala zanimljiv novi uticaj na habanje naših ćelija.
Ispostavilo se da na vaše biološko doba može uticati da li su vaši baka i deda stekli fakultetsku diplomu ili ne, što sugeriše da se prednosti socioekonomskog statusa mogu preneti ne samo na sledeću generaciju, već i na generaciju nakon toga.
Uopšteno govoreći, duže trošenje u obrazovanju povezano je sa većim prihodima i boljim zdravljem pojedinaca. Sada se čini da se efekat udara može produžiti generacijama, nešto što smo ranije povezivali sa ishranom.
„Iz studija na životinjama znamo da se zdravlje prenosi na nekoliko generacija, od baka i deda do unuka“, kaže epidemiolog Agus Surachman sa Univerziteta Drekel u SAD.
„Ali sada imamo robusne podatke o ljudima koji pokazuju da ne samo da socioekonomski faktori roditelja igraju ulogu u zdravlju njihove dece, već i taj uticaj seže još jednu generaciju unazad.
Kako naše ćelije doživljavaju stresno kucanje i mlevenje svakodnevnog života, one sve više zaključavaju sekvence DNK koristeći hemijske procese kao što je metilacija. Ne samo da mere epigenetskih procesa mogu da odražavaju stepen biološke starosti, one mogu nagovestiti stresove koji su izazvali slične genetske modifikacije u prošlim generacijama.
Istraživački tim je koristio evidenciju istraživanja, uzorke krvi i briseve pljuvačke od 624 žene srednjih godina i 241 njihove dece, starosti između 2 i 17 godina. Detalji o roditeljima žena prikupljeni su kroz raniju studiju sprovedenu od kasnih 1980-ih do 1990-ih.
Analiza metilacije DNK učesnika pokazala je da je stopa biološkog starenja sporija kod dece čiji su bake i dede završili fakultet.
Razlika nije bila ogromna, ali govorimo o deci i mladima u ranom delu njihovog života, a te razlike bi mogle da budu značajnije kasnije u životu, potencijalno čak i da utiču na stopu smrtnosti.
Kontrolisani su određeni faktori, uključujući starost i indeks telesne mase (BMI). Istraživači su takođe otkrili da je 14,5 odsto varijabilnosti u epigenetskom starenju bilo pod uticajem sopstvenog obrazovanja majke, kao i zdravstvenih faktora poput njihovog kardiovaskularnog zdravlja i upale.
„Veza između socioekonomskog statusa bake i dede i epigenetskog uzrasta unuka je izvanredan nalaz, kroz generacije“, kaže Elisa Epel sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku.
„Ovo otvara bezbroj mogućih objašnjenja i moraće da se ponovi. Za sada znamo da je lošije metaboličko zdravlje majke delimičan posrednik ovog odnosa.“
Deca uključena u studiju će se i dalje pratiti kako bi se videlo kako njihovo zdravlje napreduje tokom vremena, ali to je podsetnik na mnogo različitih faktora koji utiču na naše blagostanje – za koje nismo svi odgovorni.
„Ljudi se mnogo okrivljuju za njihovo loše zdravlje“, kaže Surachman. „Ali realnost je da je zdravlje mnogo složenije od toga.“
„Neki faktori su jednostavno van naše kontrole, kao što su genetika i nasleđena epigenetika sa kojom smo rođeni. Nadam se da će nam ovo pomoći da damo više milosti i saosećanja prema sebi i našim zajednicama.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Social Science and Medicine.