Poslednjih godina, stajanje se reklamira kao lek za sedeći način života, posebno za radnike koji provode duge sate sedeći za ekranima.
Ali nova studija istraživača iz Australije i Holandije pokazala je da stajanje u dugim vremenskim periodima ipak nije mnogo bolje od sedenja – i zapravo dolazi sa sopstvenim rizicima opasnim po život.
Nešto manje od sedam godina podataka od 83.013 odraslih osoba prikupljeni su u okviru Britanske Biobanke, koristeći uređaje koje se nose na zglobu za praćenje njihove aktivnosti, spavanja i vremena u sedenju. Količina vremena koje su pojedinci provodili stojeći i sedeći je uparena sa incidencijama kardiovaskularnih bolesti – koronarne bolesti srca, srčane insuficijencije i moždanog udara – kao i bolesti cirkulacije – niskog krvnog pritiska u stojećem položaju, proširenih vena, hronične venske insuficijencije i venskih ulkusa.
Istraživači nisu otkrili povezanost između vremena provedenog stojeći i rizika od kardiovaskularnih bolesti, sugerišući da stojeći stolovi i slični položaji na poslu možda neće biti dovoljni da se izbegnu zdravstveni problemi povezani sa sedenjem.
Naučnik za zdravlje stanovništva sa Univerziteta u Sidneju Metju Ahmadi sugeriše da bi to moglo biti zato što su mnoge studije koje podržavaju stajanje zasnovane na „mekim krajnjim tačkama“ poput poboljšanog krvnog pritiska, osetljivosti na insulin i nivoa triglicerida.
Istraga njegovog tima, s druge strane, fokusirala se na „teške kliničke krajnje tačke“ – hospitalizacije ili smrt od ovih bolesti – i otkrila je da to da li su ljudi sedeli ili stajali duže vreme koje su proveli u miru nije bitno kardiovaskularni ishodi.
„Više vremena provedeno u sedenju nije nužno smanjilo rizik od kardiovaskularnih bolesti, niti je povećalo rizik“, kaže Ahmadi. „To je bio ništavan nalaz. Ali ono što je uradio je zapravo povećalo njihov rizik od bolesti cirkulacije.“
Stajanje duže od dva sata dnevno povećalo je taj rizik za 11 odsto na svakih dodatnih pola sata, što je loša vest za maloprodajne radnike i industriju stojećih stolova.
Nije ni da je sedenje mnogo bolje: više od 10 sati dnevnog sedenja, svaki dodatni sat proveden na zadnjici povećava rizik od bolesti cirkulacije za 26 procenata.
Ovo sugeriše da nedostatak hodanja ili drugog pokreta dok sedite ili stojite može dovesti do rizika od ortostatske cirkulatorne bolesti, pišu autori.
Iako je veličina uzorka studije bez premca, vredi napomenuti da kao opservaciona studija istraživanje ne može dokazati da stajanje ili sedenje izazivaju bilo koju od ovih bolesti. Međutim, to doprinosi lavini istraživanja o važnosti kretanja tela.
Ahmadi kaže da je pravi zaključak iz ovog istraživanja da stajanje, samo po sebi, ne treba smatrati lekom za sve bolesti sedentarnog načina života vezanog za sedenje.
„Stanje se mora mešati sa drugim oblicima aktivnosti koje pokreće telo“, kaže on.
„Ne vidimo rizik od ortostatskih bolesti… kada neko hoda unaokolo. Vidimo ga uglavnom kada stoji nepomično, jer vam se krv skuplja u donjim ekstremitetima.“
Ovo istraživanje je objavljeno u Međunarodnom časopisu za epidemiologiju.
