Kratkoročne intervencije vaginalne električne stimulacije (VS) i transkutane električne stimulacije tibijalnog nerva (TTNS) su efikasne u lečenju sindroma preaktivne bešike (OAB) kod žena, prema studiji objavljenoj na mreži 12. aprila u Neurourology & Urodinamics.
Janaina Maier de Oliveira Nunes, sa Državnog univerziteta u Londrini u Brazilu, i kolege su nasumično dodelili 69 pacijenata sa OAB da dobiju 12 sesija VS u odnosu na TTNS ili bez lečenja (kontrolna grupa [CG]) tokom šest nedelja. Na početku, šest nedelja i mesec dana nakon tretmana, uticaj OAB-a je procenjen prema modulu Internacionalne konsultacije o upitniku za inkontinenciju preaktivne bešike (ICIK-OAB), rezultatima simptoma nelagodnosti i dnevnicima mokrenja.
Istraživači su primetili značajno smanjenje ICIK-OAB rezultata u vezi sa TTNS i VS (srednja razlika, -4,2 i -3,8, respektivno), kao i smanjenje osećaja nelagodnosti nakon šest nedelja u poređenju sa CG (-3,9 i -2,8 , redom). Mesec dana nakon tretmana, ICIK-OAB skor je ostao nizak samo u TTNS grupi u poređenju sa CG (-3,6). U poređenju sa CG, poboljšanje simptoma nelagodnosti je primećeno u obe aktivne grupe (-3,2 i -2,6 za TTNS i VS, respektivno). Upoređujući TTNS i VS, nije bilo značajnih razlika u primarnim ishodima.
„TTNS i VS su bili efikasni u poboljšanju kvaliteta života i nelagodnosti korišćenjem iste parametrizacije“, pišu autori. „Međutim, TTNS tehnika je dala rezidualne efekte tokom vremena, pokazujući veći procenat pacijenata koji su prijavili značajne koristi u kvalitetu života i šest nedelja i mesec dana nakon tretmana.“
