Uprkos tome u šta bi nas reklami za kremu protiv bora naterali da verujemo, ne postoji magični preokret za starenje. Kako godine prolaze, određena količina promena je neizbežna, ali nije, ispostavilo se, neumoljiva.
Prsti koji se osećaju manje okretnim u obavljanju normalnih životnih zadataka – zakopčavanje košulje, pisanje liste – nisu osuđeni da takvi i ostanu, pokazuje novo istraživanje. To takođe pokazuje da je, u izvesnoj meri, starost samo broj.
Istraživači na Odseku za integrativnu fiziologiju Boulder Univerziteta Kolorado—prvi autor Sajjad Daneshgar i Tailor Tvrdi, oboje dr. studenti i profesor Rodžer Enoka—radili su sa više od dve desetine učesnika u studiji starosti od 60 do 83 godine kako bi shvatili da li se ručna spretnost može poboljšati vremenom.
Tokom šest sesija, učesnici su više puta završili vežbu na ploči, a nakon šeste sesije, podaci su pokazali da se prosečno vreme koje je bilo potrebno da se završe pegboard smanjilo za sve učesnike.
„Videli smo da kod starijih osoba trening može poboljšati funkciju šake do nivoa na kojem je bio u srednjim godinama“, kaže Daneshgar. „Na neki način, vežbanje im je pomoglo da se vrate deceniju ili dve unazad. Većina ljudi veruje da starenje ima mnogo negativnih izazova u smislu funkcije u rukama, ali ova studija pokazuje da ono što ste postigli u prošlosti zaista može da vam pomogne kako budete napredovali. stariji“.
Za studiju, Daneshgar i njegove kolege istraživači regrutovali su dešnjake starije odrasle osobe bez istorije neuroloških bolesti. Nakon početne sesije upoznavanja i sesije evaluacije, učesnici su završili test sa udubljenim klinovima 25 puta u svakoj od šest sesija.
Test je zahtevao od učesnika da što pre ugrade male metalne klinove u obliku ključaonice u 25 rupa na dasci. Ključaonice su imale različite orijentacije na tabli, tako da učesnici ne samo da su morali da manipulišu klinovima prstima da bi ih pravilno postavili, već su ih potom i pravilno postavili.
„Na prvi pogled ovo izgleda kao jednostavna zagonetka ili igra, ali je zapravo veoma složen proces“, kaže Daneshgar. „Vaš um kontroliše vašu fizičku funkciju — a mi radimo mnogo više studija o ovoj fizičkoj funkciji i o tome šta se dešava u mišićima, u nervnom sistemu — i vidimo tu spoznaju uma, kako učite stvari , je povezan sa mišićima i koliko ste spretni.“
Na primer, jedan od učesnika studije bila je 67-godišnja žena koja je u mladosti svirala klavir. Dok je prosečno vreme za završetak ploče bilo između 40 i 50 sekundi, ona je to mogla da uradi za 36 – vreme brže nego što su neki istraživači mogli da postignu.
„Iako nije redovno svirala klavir tokom studije, to nam govori da možda još uvek postoji pamćenje koje vaš mozak ima o kontrolisanju tih mišića“, kaže Današgar. „Neke aktivnosti koje ljudi rade — sviranje muzičkog instrumenta, penjanje po stenama — mogu biti veoma korisne za manuelnu spretnost, a čak i ako se rade ranije u životu, mozak se možda seća da kontroliše te mišiće.
Međutim, oni koji dođu do kasnijih godina bez duge istorije sviranja gitare ili balvaniranja ne bi trebalo da očajavaju. Gde god da su učesnici studije započeli na početku – čak i ako su njihova početna vremena za popunjavanje pegboard-a bila relativno spora – svi su primetili poboljšanje u vremenu do šeste sesije.
„Manualnu spretnost može poboljšati mozak“, kaže Daneshgar. „To nije samo na nivou prstiju. Signali iz mozga kontrolišu funkciju i vežbaju pomažu u učenju. Ova studija pokazuje da, što se tiče funkcije udova i ruku, učenje u smislu treninga mišića nikada ne završava. Došli ste, možete se vratiti ovoj obuci i vežbanju da biste videli poboljšanje u funkciji.“
Još jedan važan rezultat istraživanja pokazuje da kategorizacija učinka ljudi na osnovu hronološkog uzrasta tokom njihovih kasnijih godina možda nije najbolji način da se razume ručna spretnost.
„Šta god da ste naučili u prošlosti, biće glavni igrač u učinku u starijoj dobi“, kaže Daneshgar. „Naravno, neće svi ljudi u starijim godinama imati iste performanse, ali ljudi koji su imali bolju praksu u prošlosti mogu, u starijoj dobi, da vežbaju i dođu do mesta gde imaju bolje rezultate od odraslih srednjih godina.
„Ali, takođe smo pokazali da praksa pomaže svima. Nije važno da li imate neko iskustvo ranije u životu, praksa pomaže svim ljudima da budu bolji bez izuzetka.“
Ručna spretnost je jedan od biomarkera neurološkog zdravlja i motoričke funkcije Nacionalnog instituta za zdravstvene alate tokom čitavog života. Daneshgar napominje da istraživanje pokazuje da ručna spretnost nije nešto što se vremenom mora neizbežno pogoršavati. Uz praksu, mozak može da zapamti šta su prsti nekada radili.
„Ručna spretnost se odnosi na našu sposobnost da zakopčamo košulju ili držimo olovku“, kaže Daneshgar. „Ovo su aktivnosti svakodnevnog života koje želimo da možemo da radimo tokom celog života, a to su sposobnosti koje ne moramo da izgubimo.“
