Klinike i bolnice trenutno odlažu prekid trudnoće dok ultrazvuk ne potvrdi trudnoću unutar materice. Međutim, velika međunarodna studija koju su vodili istraživači sa Instituta Karolinska sada ukazuje da tretman može biti podjednako efikasan i bezbedan i pre šeste nedelje trudnoće. Studija je objavljena u The New England Journal of Medicine.
U Švedskoj se 2023. dogodilo ukupno 35.550 abortusa; preko 60% njih pre kraja sedme nedelje trudnoće.
Često se postupak odlaže dok se intrauterina trudnoća ne potvrdi vaginalnim ultrazvukom kako bi se isključila mogućnost vanmaterične trudnoće, u kojoj se embrion pričvršćuje izvan materice, obično u jajovodima. Ektopična trudnoća se ne prekida abortusom sa lekovima i može biti opasna po život žene. Ultrazvuk otkriva trudnoću u petoj do šestoj nedelji.
„Žene često vrlo rano saznaju da li su trudne, a većina takođe zna da li želi prekid i ako želi, želi da se to desi što je pre moguće“, kaže prva autorka studije Karin Brandell, ginekolog sa Univerziteta Karolinska. Bolnica i doktorant na Odseku za zdravlje žena i dece, Karolinska institut, Švedska.
„Studije opservacije dale su kontradiktorne rezultate u pogledu efikasnosti, pa smo želeli da proučimo da li je veoma rani abortus jednako efikasan i bezbedan kao i čekanje.
Studija VEMA (Veoma rani medicinski abortus) obuhvatila je preko 1.500 žena u 26 klinika u devet zemalja koje su zahtevale abortus pre nego što je ultrazvuk mogao da potvrdi intrauterinu trudnoću. Oni su nasumično raspoređeni ili na odloženi abortus kada se trudnoća može potvrditi u materici (u petoj do šestoj nedelji) ili na rani abortus (u nedelji četiri do šest). Obe grupe su primile dva leka — mifepriston i misoprostol.
Na početku studije, svi učesnici su bili trudni do šest nedelja i nisu imali simptome vanmaterične trudnoće (npr. bol u stomaku ili krvarenje) ili faktore rizika za takvu trudnoću (npr. trudnoća uprkos spirali ili prethodne vanmaterične trudnoće). Mera ishoda je prekinuta trudnoća (potpuni abortus).
„Veoma rani medicinski abortus bio je jednako efikasan i bezbedan za izvođenje, čak i u slučaju nedijagnostikovane vanmaterične trudnoće“, kaže Kristina Gemzel-Danijelson, profesorka akušerstva i ginekologije na istom odeljenju Instituta Karolinska, viši lekar u Univerzitetskoj bolnici Karolinska. i vođa projekta VEMA studije.
U obe grupe, preko 95% žena je imalo potpuni abortus, ali se nekoliko neuspešnih procedura razlikovalo među grupama. Kod odloženog lečenja, lečenje je bilo nepotpuno u 4,5% slučajeva i zahtevalo je dodatnu vakuum aspiraciju (operaciju). U 0,1% slučajeva trudnoća je nastavljena.
U ranoj grupi trudnoća je nastavljena u 3% slučajeva, a 1,8% zahteva operaciju nepotpunog abortusa. Ukupno 1% svih učesnika imalo je vanmateričnu trudnoću.
Žene u ranoj grupi prijavile su manje bola i krvarenja. U obe grupe, žene su takođe izrazile želju da se abortus izvrši što je pre moguće.
„Abortus je političko kao i medicinsko pitanje“, kaže dr Brandell. „U Švedskoj žena može da ponovi proceduru nedelju dana nakon neuspelog ranog abortusa. Ali žena u Teksasu, gde je abortus zabranjen posle šeste nedelje, ne može. Zbog toga je bilo važno pokazati da je rani abortus ekvivalentan trenutnom standardna procedura u kasnijoj fazi trudnoće“.
Istraživači sada žele da testiraju da li je nova kombinacija lekova za rani abortus efikasna i za vanmaterične trudnoće. Takođe razvijaju nove kontraceptive zasnovane na jednoj od komponenti aktuelnih medicinskih abortusa, mifepristonu.
„Može se uzimati u manjoj dozi nego za abortus da bi se sprečila neželjena trudnoća u obliku jedne tablete nedeljno, ili kada je to potrebno“, kaže profesor Gemzel-Danijelson.
