Merenje krvnog pritiska dok pacijenti stoje, a ne sede može poboljšati tačnost očitavanja, izveštavaju istraživači UT Southvestern Medical Center. Njihovi nalazi, objavljeni u Scientific Reports, mogli bi dovesti do značajnih poboljšanja u ranom otkrivanju visokog krvnog pritiska kod zdravih odraslih osoba.
„Skrining krvnog pritiska se pretežno obavlja kada pacijenti sede u ordinaciji“, rekao je glavni autor Vanpen Vongpatanasin, MD, profesor interne medicine i direktor Odeljenja za hipertenziju u Odeljenju za kardiologiju na UT Southwestern.
„Međutim, ima ograničenu osetljivost i pouzdanost jer ne odražava krvni pritisak u stvarnim životnim situacijama u kojima često stojimo ili hodamo. Naša studija pokazuje da merenje krvnog pritiska u stojećem položaju može da ponudi precizniji način da se utvrdi da li neko ima hipertenziju, što zahteva procenu 24-časovnog ambulantnog merača krvnog pritiska ili kućnog praćenja.“
Hipertenzija, ili visok krvni pritisak, ostaje glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i moždani udar, koji pogađa 48% odraslih u Sjedinjenim Državama. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, 2021. hipertenzija je bila primarni ili doprinoseći uzrok za preko 690.000 smrtnih slučajeva u SAD.
Istraživači UTSV-a izmerili su krvni pritisak 125 zdravih pacijenata starosti 18-80 godina bez istorije hipertenzije, prethodne upotrebe lekova za krvni pritisak ili drugih komorbiditeta.
Statistička analiza korišćena za procenu ukupne tačnosti svakog testa u dijagnostici hipertenzije otkrila je da merenje krvnog pritiska u stojećem stanju, bilo samostalno ili kao dodatak krvnom pritisku u sedećem položaju, značajno poboljšava dijagnostičku tačnost. Istraživači su koristili nekoliko utvrđenih smernica za definisanje hipertenzije, uključujući i one od Američkog udruženja za srce.
Krvni pritisak je meren na tri načina: kroz 24-časovno ambulantno praćenje krvnog pritiska (ABPM), sedeći u ordinaciji i stojeći u ordinaciji. Osetljivost (tačnost u otkrivanju stanja, ili „pozitivan” rezultat) i specifičnost (tačnost u otkrivanju odsustva stanja, ili „negativnog” rezultata) za otkrivanje hipertenzije u merenjima u sedećem položaju iznosile su 43% i 92%, dok su senzitivnost i specifičnost u stojećim merenjima iznosile su 71% i 67%.
Na osnovu prosečnih 24-časovnih merenja ABPM-a, istraživači su otkrili da 33,6% učesnika ima hipertenziju. Od onih sa hipertenzijom, prosečna starost je bila 55,7 godina, a 57% su bile odrasle žene, 55% su bili odrasli belci, 29% su bili crnci, 16% su bili odrasli Azijati, a 16% su bili hispano/latinoamerikanci. Od učesnika bez hipertenzije, jedina značajna razlika u uočenoj demografiji bila je mlađa starost (45,3 godine).
Podaci iz UTSV Dallas Heart Studi su korišćeni za određivanje nivoa krvnog pritiska u kancelariji, kući i 24-časovnog ABPM-a koji su optimalni za kardiovaskularno zdravlje.
Nalazi ovog istraživanja stvaraju priliku za poboljšanu dijagnozu hipertenzije kod zdravih odraslih osoba i mogu dovesti do bolje dijagnostike za pacijente koji već imaju to stanje.
„Ova studija je sprovedena na zdravim odraslim osobama bez dijagnoze hipertenzije ili lečenja antihipertenzivnim lekovima“, rekao je dr Vongpatanasin. „Moramo da utvrdimo da li će stajaći krvni pritisak ponuditi bolji dijagnostički alat od krvnog pritiska u sedenju u nezi pacijenata sa hipertenzijom koji se leče lekovima.“
