Za starije odrasle osobe sa dijabetesom tipa 2, rizik od demencije izgleda sličan kod inhibitora kotransportera natrijum-glukoze 2 (SGLT2) i agonista receptora peptida 1 sličnog glukagonu (GLP-1 RA) dulaglutida, prema studiji objavljenoj na internetu 27. avgusta u časopisu Anali interne medicine.
Bin Hong, sa Farmaceutskog fakulteta na Univerzitetu Sungkiunkvan u Suvonu, Južna Koreja, i njegove kolege uporedili su rizik od demencije između inhibitora SGLT2 i dulaglutida u studiji emulacije ciljanog ispitivanja koristeći podatke o zdravstvenoj zaštiti u Južnoj Koreji dobijene u periodu od 2010. do 2022. godine.
Učesnici su bili stari 60 godina ili više sa dijabetesom tipa 2 i započinjali su terapiju inhibitorima SGLT2 (12.489 pacijenata; 51,9 procenata dapagliflozina i 48,1 procenata empagliflozina) ili dulaglutidom (1.075 pacijenata).
Istraživači su otkrili da se tokom srednjeg praćenja od 4,4 godine, primarni ishod pretpostavljenog kliničkog početka demencije dogodio kod 69 i 43 učesnika u grupama SGLT2 i dulaglutida, respektivno, sa procenjenom razlikom u riziku od -0,91 procentnih poena ( interval poverenja od 95 procenata, −2,45 do 0,63) i procenjeni odnos rizika od 0,81 (95 procenata intervala poverenja, 0,56 do 1,16).
„U zaključku, pronašli smo malu razliku u riziku od demencije za inhibitore SGLT2 u poređenju sa dulaglutidom u našim podacima“, pišu autori. „Međutim, da li se ovi nalazi generalizuju na novije GLP-1 RA je neizvesno.“
