Studija istraživača koji rade u Brazilu pokazuje da je antimikrobna fotodinamička terapija u kojoj plavo svetlo cilja annatto boju izvodljiva i efikasna opcija za lečenje halitoze kod dece koja dišu na usta.
Annatto je narandžasto-crvenkasti pigment dobijen iz semena Bika orellana (achiote ili urucum), grmlja koji potiče iz tropskih delova Amerike.
Disanje na usta isušuje pljuvačku, smanjujući njene antibakterijske i pročišćavajuće efekte, tako da će se halitoza verovatno pogoršati kao rezultat. Halitoza je medicinski izraz za loš zadah, koji može odražavati lokalna ili sistemska stanja kao što su gingivitis, parodontalna bolest, dijabetička acidoza, otkazivanje jetre ili respiratorna infekcija.
Članak o studiji objavljen je u časopisu PLOS ONE.
Istraživači su odabrali 52 dece koja dišu na usta starosti od 6 do 12 godina sa dijagnozom halitoze koja je potvrđena korišćenjem jeftinog halimetra koji je dostupan kod onlajn prodavaca (omogućujući stomatolozima da lako izvode dijagnostički protokol u svojim sobama za konsultacije).
Prvi autor članka je Laura Hermida Cardoso, dr. kandidat u okviru Međuinstitucionalnog doktorskog programa (Dinter) koji vode Univerzitet Nove de Julho (UNINOVE) u Sao Paulu (Brazil) i Katolički univerzitet Urugvaja (UCU) u Montevideu. Svi koautori su istraživači sa Metropolitan univerziteta Santos (UNIMES) u državi Sao Paulo.
Antimikrobna fotodinamička terapija (aPDT) se sastoji od primene fotosenzibilizatora u kombinaciji sa izvorom svetlosti na određenoj talasnoj dužini i kiseonikom. Postupak generiše reaktivne vrste kiseonika koje izazivaju smrt bakterijskih ćelija. Iako je studija uključivala samo decu, metoda može da leči halitozu kod ljudi bilo kog uzrasta.
„Fotosenzibilizator korišćen u studiji bio je annatto, koji je crvenkast i bio je ciljano plavom svetlošću iz LED [diode koja emituje svetlost] u uređaju za fotopolimerizaciju koji većina stomatologa sada ima u svojim salama za konsultacije, što olakšava usvajanje protokola“, rekao je pedijatar. stomatolog Sandra Kalil Busadori, poslednji autor članka i redovni profesor diplomiranih medicinskih biofotonika i rehabilitacionih nauka Studijski program na UNINOVE.
Busadori, koja je takođe redovni profesor na UNIMES-u i predsedava Brazilskom asocijacijom pedijatrijske stomatologije (ABOPED), podsetila je da je primetila mnoge slučajeve halitoze tokom lečenja dece i adolescenata. „Ova zapažanja su me dovela do dubljeg proučavanja halitoze sa ciljem razvoja jednostavnih i efikasnih protokola lečenja“, rekla je ona.
Prema Busadori, svako upućivanje na fotodinamičku terapiju u akademskom kontekstu kao prvu opciju podseća na uobičajenu metodu koja uključuje fotosenzibilizator metilen plavog i crveno lasersko svetlo.
„Ali zašto ne ponuditi zdravstvenim radnicima pristupačniju opciju? Taj uvid me je naveo da razvijem fotosenzibilizator za upotrebu sa LED fotopolimerizacionim uređajem koje stomatolozi već imaju. Za uređaje opremljene plavim LED-om, morali bismo da razvijemo crvenu boju Zato sam pomislila na annatto“, rekla je.
Nakon nekoliko formulacija, in vitro eksperimenata i kliničkih ispitivanja, Busadori je uspela da usavrši sprej od anata, koji je patentirala 2020. Mahune i semenke anata su tamnocrvene kada sazre.
52 dece koja su ispunila kriterijume za uključivanje u studiju dobila su uputstva o pranju zuba fluorisanom pastom za zube i čišćenju zubnog konca tri puta dnevno posle obroka tokom 30 dana.
Oni su nasumično podeljeni u dve grupe. Jednom je dat aPDT primenjen na srednju trećinu dorzalne površine jezika. Drugi je koristio strugač za jezik i nije primio aPDT. Obe grupe su koristile četkicu za zube i konac kao što je navedeno.
U jednoj sesiji sprovedene aPDT, fotosenzibilizator annatto je poprskan na jezik u koncentraciji od 20% u količini dovoljnoj da se obloži srednja trećina donjeg dela (pet prskanja) i ostavljena dva minuta da se inkubira. Šest tačaka je ozračeno sa rastojanjem od 1 cm između tačaka, površinom zraka od 2 cm po tački i ekspozicijom od 20 sekundi po tački. Analizirani su i upoređeni rezultati halitoze i oblaganja jezika pre i posle tretmana, kao i sedam i 30 dana kasnije.
Belkasta ili žućkasta prevlaka na jeziku sastoji se uglavnom od bakterija, metabolita i ostataka hrane koji se obično akumuliraju na zadnjem delu dorzuma jezika. Nekoliko studija je pokazalo da postoji korelacija između oblaganja jezika i prekomerne koncentracije isparljivih sumpornih jedinjenja koje proizvode bakterije, što dovodi do lošeg zadaha, ali studija koju je vodio Busadori nije pronašla direktnu korelaciju između oblaganja jezika i halitoze kod dece koja dišu na usta. .
„Čini se da je glavni uzrok lošeg zadaha kod ove dece oralna suvoća usled disanja na usta“, rekla je ona.
Halitoza se značajno poboljšala u obe grupe, ali više u grupi koja je primala aPDT.
Halitoza može dovesti do društvenih problema, narušiti kvalitet života i ukazivati na ozbiljnija medicinska stanja. Kod dece može imati negativan uticaj na psihički razvoj u kritičnom periodu socijalne interakcije.
