Infekcije denge kod trudnica mogu imati negativan uticaj na prve godine života dece, pokazalo je novo istraživanje.
Denga groznica je globalno najrasprostranjenija bolest koju prenose komarci i predstavlja pretnju za polovinu svetske populacije. Poslednjih godina došlo je do dramatičnog porasta slučajeva, a slučajevi u Americi su dostigli više od tri miliona slučajeva u 2023. Od januara 2024. Brazil je prijavio više od 3,5 miliona slučajeva, što je najveća zabeležena epidemija denga.
Rad, čiji su koautori dr Livija Menezes sa Univerziteta u Birmingemu i dr Martin Furo Kopenštajner sa Univerziteta u Sariju, objavljen je u časopisu Primenjena ekonomija.
Studija se bavi velikim skupom podataka o infekcijama denga groznice kod trudnica iz Minas Žeraisa, Brazil, i ishodima porođaja. Otkriva da su bebe rođene od žena koje su bile zaražene denga groznicom tokom trudnoće imale nižu porođajnu težinu, povećavajući rizik da novorođenčad bude klasifikovana kao veoma niska porođajna težina za 67%, odnosno 133%.
Dr Livija Menezes, docent ekonomije na Univerzitetu u Birmingemu i koautor studije, rekla je: „Iako je denga veoma česta bolest koju prenose komarci, nije se mnogo pažnje posvetilo uticaju koji ima na ishode porođaja i kao rezultat toga šta se može učiniti da se oni poboljšaju i zaštite trudnice i njihova deca“.
„Ovaj rad postavlja robusna istraživanja koja pokazuju da zaraženost denga groznicom, čak i sa blagim slučajem, dok je trudna može imati značajan uticaj na zdravlje deteta kada se jednom rodi. Ovi ishodi porođaja mogu čak imati i dugoročne posledice, jer na primer, prethodna istraživanja su pokazala da niska porođajna težina može negativno uticati na socio-ekonomske ishode i zdravlje u odraslom dobu.“
Istraživači su takođe otkrili da deca čije su majke bile zaražene denga groznicom tokom trudnoće imaju 27% povećan rizik od hospitalizacije od rođenja do treće godine. Najveći rizik od hospitalizacije za ovu decu dolazi u drugoj godini života, gde je povećanje od 76%.
Dr Martin Furo Kopenštajner, vanredni profesor ekonomije na Univerzitetu u Sariju, rekao je: „Ovi negativni ishodi porođaja nisu ograničeni samo na zdravlje pojedinačne dece i majki, već imaju mnogo širi uticaj na zajednice u kojima je denga groznica uobičajena. Hospitalizacija i tekući zdravstveni problemi koji su rezultat infekcija majki imaju svoju cenu, koja bi se mogla izbeći ili barem svesti na minimum uz povećanu svest i poboljšanu politiku.
„Snažno predlažemo da denga groznicu treba razmotriti zajedno sa TORCH infekcijama kako bi se lečile i izbegavale tokom trudnoće, koje trenutno uključuju toksoplazmozu, rubeolu, HIV, sifilis, vodene boginje, zika i grip između ostalih.
Studija takođe naglašava moguće posledice klimatskih promena koje šire domet denga groznice. Iako je bolest istorijski bila ograničena na tropske i suptropske regione, sada je prisutna u preko 120 zemalja. Komarci Aedes, koji prenose i prenose dengu, pronašli su legla u zemljama koje ranije nisu bile pogođene, uključujući Hrvatsku, Francusku, Portugal i južne države SAD.
Dr Menezes zaključuje: „Kako se planeta zagreva, možemo očekivati da će denga groznica postati još češća u zemljama koje ranije nisu imale visoku stopu infekcije. Ovo je problem koji treba ozbiljno i brzo shvatiti.
„Promene politike i stvari kao što su kontrola vektora, ažurirana komunikacija o riziku sa ključnim grupama i usvajanje vakcine mogu sve to da smanje rizik da trudnice budu zaražene dengeom. Vlade i zdravstvene organizacije moraju da preduzmu mere kako bi se obezbedila bolja zaštita trudnica i njihova deca.“
