Društveno propisana kreativna igra podstiče dobrobit roditelja i dece

Društveno propisana kreativna igra podstiče dobrobit roditelja i dece

Društveno propisana kreativna igra pomaže deci i njihovim roditeljima da razviju nove veštine i promoviše blagostanje, pokazalo je novo istraživanje.

Studija koju je vodio Univerzitet u Lidsu procenila je petonedeljni program igre zasnovane na umetnosti, uključujući pevanje i muziciranje, za porodice dece uzrasta do tri godine. Utvrđeno je da su roditelji imali koristi od razvoja društvenih mreža i razmene iskustava jedni sa drugima, kao i od učenja kreativnih pristupa roditeljstvu. Porodice su takođe dobile vitalne informacije o razvojnim prekretnicama njihovog deteta.

Program, koji je razvila vodeća humanitarna organizacija za dečiju umetnost Theatre Hullabaloo kako bi se pozabavila zabrinutošću za dobrobit roditelja nakon pandemije, prva je poznata društveno propisana kreativna igra za porodice sa decom ovog uzrasta.

Socijalni recept je pristup koji omogućava zdravstvenim radnicima da upućuju ljude kojima je potrebna pomoć da se pozabave svojim zdravljem i blagostanjem na nemedicinsku podršku kao što su aktivnosti lokalnih grupa. Može biti efikasna alternativa lekovima ili drugim intervencijama.

Autor studije dr Pejdž E. Dejvis, predavačica razvojne psihologije na Fakultetu psihologije Univerziteta u Lidsu, rekla je: „Obično se smatra da je socijalni recept fokusiran na starije i starije osobe. Nedavno je bilo nastojanja da se olakša različite životne tranzicije kroz društvene recepte. Prelazak na roditeljstvo je u prošlosti bio zanemaren u smislu ponuđene podrške, uprkos važnosti odnosa između roditelja i deteta u prvih 1.001 dan.“

„Naša studija pokazuje da socijalno prepisivanje za roditelje i decu ima koristi za oboje. Roditelji veruju da poboljšava njihovo blagostanje, a istovremeno im daje priliku da izgrade društvene mreže i nauče nove načine da se igraju kreativno. Roditelji takođe smatraju da to poboljšava sposobnost njihove dece da razviti nove veštine.“

Miranda Thain, umetnički producent u Theatre Hullabaloo, rekla je: „Vidimo pozitivne efekte kreativne igre sa svojim mališanom i osećanja samopouzdanja da koristimo te veštine u svom roditeljstvu – bilo da se radi o čitanju, pevanju ili muziciranju – u našem radu sa porodicama svaki dan. Socijalni recept predstavlja važan put za porodice kojima je možda potrebna dodatna podrška i briga da bi učestvovale u programima ovog tipa.“

„Ovo istraživanje, koje pokazuje vrednost u smislu dobrobiti i roditelja i deteta, veoma je važno jer se zalažemo za bolje ulaganje u kreativnost u ranim godinama, dajući porodicama alate da budu najbolje što mogu za svakog drugo.“

Program se sastojao od jednočasovne sesije koja je imala jasnu, ali fleksibilnu strukturu. Aktivnosti su uključivale senzorne i imaginarne instalacije za igru, stanice za igru sa igračkama prilagođenim uzrastu, knjigama i senzornim aktivnostima, i strukturiranije sesije ‘Pevaj i igraj’, praćene ‘nezavisnom kreativnom igrom’, gde su se deca igrala zajedno, dok je njihovim roditeljima ponuđeno topli napitak.

Svaka sesija je kulminirala nežnom živom muzikom koja se svirala na flauti i ukulele, senzornim svetlima, mehurićima, uspavankama i oproštajnom pesmom.

Roditelji su primetili ključne razlike između sesija i tipičnih grupa za igru, za koje su rekli da bi mogle biti haotične i neodoljive. Ista grupa ljudi je prisustvovala studijskim sesijama iz nedelje u nedelju, za koje su roditelji rekli da je bolje za razvoj novih veza od tipičnih grupa za igru, koje su otvorene za jednokratne posete.

Roditeljima je posebno bilo važno poverenje u propisivače i organizaciju, kao i osećaj smirenosti koji je podstakla intervencija, jer im je to omogućilo da budu prijemčivi za praktična roditeljska znanja i nove društvene odnose.

Roditelji su verovali da društveno propisana kreativna igra pozitivno utiče na razvoj njihove dece i sopstveno mentalno zdravlje i znanje.

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se procenio dugoročni uticaj na razvoj dece i interakcije između roditelja i njihove dece, kažu autori.

Rad je objavljen u časopisu Javno zdravlje.