Uprkos ogromnom medicinskom napretku, teške opekotine su i dalje potencijalno opasne po život. Klinički rezultati, koji uzimaju u obzir relevantne parametre, dostupni su lekarima kao pomoć u donošenju odluka za terapijske mere i za procenu verovatnoće preživljavanja pacijenata. Prethodno postojeće bolesti nisu ranije bile uključene u ove modele.
Istraživački tim iz MedUni Beč je sada po prvi put pokazao da hronična bolest bubrega i posebno postojeće kardiovaskularne bolesti imaju negativan uticaj na prognozu obolelih. Studija je upravo objavljena u časopisu Hirurgija.
Studija je obuhvatila podatke od 1.193 pacijenta koji su bili lečeni između 2000. i 2019. godine u jedinici intenzivne nege za teške opekotine na Odeljenju za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju MedUni Beč i Univerzitetske bolnice Beč. Pored uobičajenih parametara, prvi put je u analizu uključen i uticaj hroničnih već postojećih bolesti.
Kako su istraživanja pokazala, hronična bolest bubrega ima posebno negativan uticaj na prognozu pacijenata: 48,6% pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nije preživelo teške opekotine. Od pacijenata sa već postojećim kardiovaskularnim oboljenjima, oko trećine nije bilo spasa.
Na pozadini sve veće stope preživljavanja ljudi sa teškim opekotinama, značaj nalaza postaje jasan. „Na sreću, u našoj studiji smo takođe uspeli da pokažemo da se prognoza pacijenata sa teškim opekotinama poboljšava iz godine u godinu zbog kontinuiranog razvoja opcija lečenja“, kaže voditeljka studije Anika Reš sa MedUni bečkog odeljenja za plastiku, rekonstrukciju i estetiku. Hirurgija, navodeći jedan od ključnih nalaza. Uprkos napretku medicine, stope preživljavanja su i dalje ispod proseka za ljude sa teškim opekotinama i već postojećim oboljenjem bubrega ili srca.
Opekotine su među najčešćim nesrećama širom sveta i procenjuje se da su odgovorne za oko 180.000 smrtnih slučajeva svake godine. Opsežne opekotine su ozbiljne povrede koje zahtevaju višenedeljno lečenje u specijalizovanim ustanovama i takođe se smatraju glavnim uzrokom hroničnog fizičkog invaliditeta. Takozvani skorovi se koriste u svakodnevnoj kliničkoj praksi za procenu i lečenje opekotina.
„Skraćeni indeks ozbiljnosti opekotina“ (ABSI) je posebno često korišćen model. „Buduće studije bi trebalo da pokažu da li se naši nalazi mogu integrisati u ovu i druge rezultate“, kaže Anika Reš, sumirajući novootkrivenu mogućnost za dalje poboljšanje (personalizovanog) lečenja teško opečenih pacijenata.
