Prema novoj studiji, veća je verovatnoća da će ljudi koji su bili izloženi zlostavljanju doživeti posledice na fizičko i mentalno zdravlje nego što se ranije mislilo.
U globalnom pregledu i meta-analizi dokaza objavljenih u časopisu Prirodna medicina, istraživači su otkrili da postoje povećani rizici između nasilja intimnog partnera ili seksualnog zlostavljanja u detinjstvu i nekih zdravstvenih stanja, uključujući veliki depresivni poremećaj, pobačaj majke kod partnera i zloupotrebu alkohola i samopovređivanje među decom.
Globalno, jedna od tri žene koje su ikada bile u partnerstvu iskusila je nasilje od strane intimnog partnera tokom svog života, a oko 20% mladih žena i 10% mladića iskusilo je neki oblik seksualnog zlostavljanja u detinjstvu. Međutim, istraživanja koja istražuju zdravstvene ishode povezane sa nasiljem intimnog partnera i seksualnim zlostavljanjem u detinjstvu su ograničena.
Autori su otkrili da je izloženost nasilju intimnog partnera imala umerenu povezanost sa povećanim rizikom od velikih depresivnih poremećaja (63%) i povećanim rizikom od abortusa i pobačaja kod majke (35%). Pokazalo se da je seksualno zlostavljanje u detinjstvu umereno povezano sa povećanim rizikom od upotrebe alkohola i povećanim rizikom od samopovređivanja (45% i 35%, respektivno). Autori ukazuju da su ovi nalazi veće veličine i opsežniji nego što je prethodno predloženo.
Dr Joht Singh Chandan, klinički vanredni profesor za javno zdravlje na Univerzitetu u Birmingemu i viši ko-vodeći autor rada, rekao je: „Ova sveobuhvatna studija označava značajan korak u razumijevanju dubokih zdravstvenih uticaja nasilja od intimnog partnera nad ženama i seksualno zlostavljanje u detinjstvu. Naši nalazi otkrivaju ne samo alarmantne asocijacije koje ovi oblici nasilja imaju sa stanjima kao što su veliki depresivni poremećaj, pobačaj, poremećaji upotrebe alkohola i samopovređivanje, već i naglašavaju hitnu potrebu za snažnim preventivnim merama i sistemima podrške.“
Profesorka Emmanuela Gakidou sa Instituta za merenje zdravlja i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu i viši ko-vodeći autor rada, rekla je: „Iako smo rasvetlili ova kritična zdravstvena pitanja, naše istraživanje takođe naglašava praznine u trenutnom znanju i neophodnost nastavka istrage kako bi se u potpunosti shvatile opsežne posledice takvog nasilja. Imperativ je da koristimo ove uvide da informišemo o politici, zdravstvenoj zaštiti i intervencijama u zajednici, obezbeđujući sigurniju i zdraviju budućnost za pojedince pogođene ovim rasprostranjenim oblicima nasilja. “
Dr Nicholas Metheni, docent na Fakultetu medicinskih sestara i zdravstvenih studija na Univerzitetu u Majamiju, rekao je: „Naše istraživanje označava ključnu promjenu u tome kako doživljavamo društveni i zdravstveni teret nasilja od intimnog partnera (IPV). Dokazi su prvenstveno istakli doprinos IPV-a HIV-u i depresiji, značajno potcenjujući njegov širi uticaj.Ova studija proširuje naše razumevanje, otkrivajući ekstenzivni uticaj IPV-a na širi spektar loših zdravstvenih ishoda.
„Ova nova perspektiva je ključna u podizanju IPV-a kao imperativa javnog zdravlja u globalnoj sferi, nadamo se da će zapaliti i politički i naučni zamah ka efikasnim strategijama prevencije i intervencije.
Pretražujući radove objavljene iz sedam baza podataka, Emmanuella Gakidou i kolege su identifikovali dostupnu literaturu o nasilju intimnog partnera i seksualnom zlostavljanju u detinjstvu i njihovim povezanim zdravstvenim efektima. Oni su pregledali preko 4.000 studija, od kojih je 229 studija ispunilo kriterijume za uključivanje.
Koristeći metodologiju tereta dokazivanja (metaanalitički pristup za procenu konzervativne mere povišenog ili smanjenog rizika od određenog zdravstvenog ishoda nakon izlaganja štetnom ili zaštitnom faktoru rizika), procenili su snagu dokaza koji povezuju nasilje od intimnog partnera i /ili seksualnog zlostavljanja u detinjstvu na zdravstvene ishode, koje su potkrepile najmanje tri studije.
Dodatni potencijalni zdravstveni ishodi takođe su prvobitno identifikovani u studiji, uključujući povezanost hipertenzivnih poremećaja kod majke sa nasiljem od strane intimnog partnera i povezanost pušenja sa seksualnim zlostavljanjem u detinjstvu. Međutim, istraživanje zaključuje da zbog nedostatka dokaza, oni nisu mogli biti uključeni u meta-analizu.
Autori primećuju da su studije opservacione i ne mogu da pokažu uzročnost i ističu da su njihovi nalazi ograničeni zbog ograničenog broja studija koje istražuju ove veze. Oni sugerišu da njihovo istraživanje pokazuje širok spektar zdravstvenih efekata nasilja od intimnog partnera i seksualnog zlostavljanja u detinjstvu, ali naglašavaju potrebu za daljim istraživanjem kako bi se ojačala baza dokaza.
