Nova studija u časopisu Cell Reports Medicine otkriva da učestalost pražnjenja creva ima veliki uticaj na fiziologiju i dugoročno zdravlje. Optimalno je pražnjenje jednom ili dva puta dnevno, dok nepravilnosti mogu predstavljati potencijalne rizike.
Istraživači su otkrili da učestalost pražnjenja creva može imati značajan uticaj na zdravlje. Prethodna istraživanja su sugerisala povezanost između opstipacije i dijareje sa višim rizicima od infekcija i neurodegenerativnih oboljenja. Međutim, ostalo je nejasno da li su nepravilne posete toaletu uzrok ili posledica zdravstvenih stanja.
„Nadam se da će ovaj rad otvoriti umove kliničara prema potencijalnim rizicima neuređenih učestalosti pražnjenja creva“, rekao je glavni autor Sean Gibbons sa Instituta za sistemsku biologiju. Objasnio je da lekari često gledaju na nepravilne pokrete kao na „neprijatnost“.
Gibbons i njegov tim prikupili su kliničke, životne i biološke podatke od više od 1.400 zdravih odraslih volontera bez znakova aktivne bolesti. Učesnici su izveštavali o učestalosti pražnjenja, koja je podeljena u četiri grupe: opstipacija, niska normalna, visoka normalna i dijareja.
Kada stolica predugo ostaje u crevima, mikrobi iscrpljuju dostupna vlakna, koja fermentišu u korisne kratkolančane masne kiseline, i umesto toga fermentišu proteine, proizvodeći toksine poput p-kresol sulfata i indoksil sulfata. „Otkrili smo da čak i kod zdravih ljudi koji su opstipirani dolazi do porasta ovih toksina u krvotoku“, rekao je Gibbons.
U slučajevima dijareje, tim je pronašao kliničke hemije koje ukazuju na upalu i oštećenje jetre. Gibbons je objasnio da telo tokom dijareje izbacuje prekomernu žučnu kiselinu, koju bi jetra inače reciklirala za razgradnju i apsorpciju dijetetskih masti.
Bakterije koje fermentišu vlakna, poznate kao „strogi anaerobi“, povezane sa dobrim zdravljem, napredovale su u „Goldilocks zoni“ od jednog do dva pražnjenja dnevno. Ipak, Gibbons je naglasio da su potrebna dalja istraživanja kako bi se preciznije definisao ovaj optimalni opseg.
Demografski, mlađi ljudi, žene i oni sa nižim indeksom telesne mase imali su manje učestale pokrete creva. Hormonske i neurološke razlike između muškaraca i žena mogu objasniti ovu razliku, kao i činjenicu da muškarci generalno unose više hrane.
Na kraju, povezivanjem bioloških podataka sa upitnicima o načinu života, tim je stvorio jasnu sliku o onima koji obično spadaju u Goldilocks zonu. „Najveći signal koji smo primetili bio je veći unos voća i povrća“, rekao je Gibbons, uz pijenje dovoljno vode, redovno fizičko vežbanje i ishranu koja je dominantno biljna.
Sledeći korak u istraživanju mogao bi uključivati dizajniranje kliničkog ispitivanja za upravljanje pražnjenjem creva velike grupe ljudi, praćene tokom dužeg perioda kako bi se procenila njihova potencijalna uloga u prevenciji bolesti.
