Sportistkinje imaju brže vreme reakcije i prave manje grešaka kada dobiju menstruaciju – iako osećaju da njihov učinak slabi u poređenju sa drugim fazama njihovog menstrualnog ciklusa, sugeriše novo istraživanje.
Studija na više od 200 sportista, koju su vodili istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu, pokušala je da razume zašto su stope povreda mnogo veće kod sportistkinja nego kod njihovih muških kolega.
Kako je popularnost ženskih sportova naglo porasla, tako su porasle i njihove povrede, što je dovelo do mnogo debata o potencijalnim razlozima.
Hormoni su očigledna razlika između ljudi koji imaju menstrualni ciklus i onih koji nemaju ili koriste hormonsku kontracepciju. Kakav efekat imaju ti hormoni dok rastu i padaju tokom menstrualnog ciklusa nije jasno, iako istraživanja ukazuju na promene u funkciji mozga koje bi mogle razumno uticati na performanse sportiste – ili ih možda učiniti sklonijim povredama.
Dok su neuronaučnici bili radoznali o ovim mesečnim promenama u mozgu, sportski naučnici jedva da su ispitali kako je funkcija mozga profesionalnih sportista pojačana ili ometena promenama hormona i kako ova fluktuacija utiče na rizik od povreda.
„Promene u prostornoj spoznaji bi, u teoriji, mogle da budu faktor rizika za povrede, posebno u sportovima koji se brzo razvijaju koji zahtevaju preciznu, milisekundsku tačnost u interakciji sa pokretnim objektima“, kaže Flaminija Ronka, sportski naučnik na Univerzitetskom koledžu u Londonu i kolege. objašnjavaju u svom objavljenom radu .
Sportistkinje, na primer, često prijavljuju da se osećaju nespretno oko ovulacije ili da se njihov učinak pogoršava u drugom delu menstrualnog ciklusa, lutealnoj fazi i kada dobiju menstruaciju.
Ali studije koje su pokušavale da izmere te uočene efekte bile su neubedljive, sa snagom i snagom koji su verovatno dostigli vrhunac oko ovulacije, a izdržljivost možda opada tokom menstruacije.
Sportski naučnici su se takođe u velikoj meri fokusirali na biomehaniku ženskog tela što bi moglo da objasni veće stope povreda kod sportistkinja, posebno pocepanih prednjih ukrštenih ligamenata (ACL). Razlike u tehnici, obuci i opet hormoni mogu biti faktor ovde.
Ima smisla da hormonalne promene mogu olabaviti zglobne ligamente i tetive, što dovodi do više povreda u određeno doba meseca. Međutim, labavi zglobovi ne objašnjavaju druge vrste povreda osim puknuća ACL-a, kao što su potresi mozga i naprezanje mišića, koji se takođe češće javljaju tokom određenih menstrualnih faza.
Tako su Ronca i njegove kolege regrutovali 241 učesnika za svoju studiju, uključujući 96 muških sportista, 105 sportistkinja koje su imale menstruaciju i 47 koje su prijavile da koriste kontracepciju.
Sportisti su prošli kroz niz kognitivnih testova na mreži, koji su obavljeni u razmaku od dve nedelje i dizajnirani da oponašaju ono što mozak sportista mora da radi tokom utakmica: brzo razmišlja, brzo reaguje, obrađuje prostorne informacije i ostane fokusiran na laser.
Studija nije mogla da istraži individualne razlike u kognitivnim performansama u fazama menstrualnog ciklusa, i oslanjala se na to da žene sa menstruacijom izveštavaju o svojoj trenutnoj fazi na dan testiranja (dve trećine su koristile aplikaciju za praćenje menstruacije).
Sve u svemu, sportistkinje koje su imale menstruaciju su imale tendenciju da lošije obavljaju kognitivne zadatke u kasnoj folikularnoj fazi svog ciklusa, kako su se približavale ovulaciji, iu kasnijoj lutealnoj fazi, neposredno pre krvarenja.
Ali njihov kognitivni učinak dostigao je vrhunac tokom menstruacije, i to uprkos tome što su se ove sportistkinje osećale lošije kada su imale menstruaciju i sumnjale da je to negativno uticalo na njihov učinak.
„Ono što je iznenađujuće je da je učinak učesnika bio bolji kada su imali menstruaciju, što dovodi u pitanje ono što žene, a možda i društvo uopšte, pretpostavljaju o njihovim sposobnostima u ovo određeno doba meseca“, rekao je Ronca Tobiju Tomasu iz Gardijana.
Bez razlika u vremenu reakcije i tačnosti između muških i ženskih sportista, sledeći korak za istraživače je da istraže kako različite vrste ili doze hormonskih kontraceptiva takođe mogu uticati na funkciju mozga sportista – ili čak da štite od povreda, kao što sugerišu neka prethodna istraživanja.
