Infekcija urinarnog trakta (UTI) je uobičajena, ali može biti ozbiljna.
„Jednostavnim infekcijama urinarnog trakta može upravljati vaš primarni lekar, ali kada postanu složene što dovodi do drugih problema ili problema, trebalo bi da potražite negu specijaliste“, kaže dr Mičel Hamfris, urolog na klinici Mejo.
Urinarni sistem pomaže organizmu da eliminiše otpad, višak vode i soli. Obuhvata bubrege, uretere, bešiku i uretru. Bakterije mogu ući u bilo koji deo sistema, izazivajući infekciju.
Koji su simptomi UTI-a?
UTI može izazvati simptome, ali ne uvek. Uobičajeni simptomi su:
- Jak nagon za mokrenjem. Čak i nakon korišćenja WC-a, taj osećaj „da treba ići“ može ostati.
- Osećaj pečenja ili nelagode prilikom mokrenja.
- Često mokrenje, prolazak malih količina urina.
- Krv u mokraći. Krv u mokraći može biti crvena, ali može izgledati i roze ili smeđe.
- Mokraća koja izgleda mutno ili ima jak miris.
- Bol u karlici. Žene, posebno, mogu osećati bol i pritisak oko pubične kosti.
Simptomi takođe mogu zavisiti od toga koji deo urinarnog trakta je pogođen. Ako osećate bol u leđima ili sa strane, to može biti zbog infekcije bubrega. Ako je bol u donjem stomaku, mogući uzrok može biti infekcija bešike.
Posebno kod starijih osoba, jedan od efekata UTI-a može biti delirijum, ili osećaj povećane zbunjenosti.
Koji su faktori rizika za UTI?
„Tipično, naš imunološki sistem je odličan u borbi i sprečavanju UTI-ja, ali postoje situacije i određeni pojedinci koji mogu biti skloniji UTI-ju“, kaže dr. Humphreys.
- Ženska anatomija: Žene imaju veći rizik od UTI-ja. Zbog toga što je uretra žene kraća od muškarčeve, bakterije mogu lakše ući u urinarni sistem. Menopauza takođe povećava rizik od UTI-ja kod žena.
- Seksualna aktivnost: UTI-ji nisu seksualno prenosive infekcije, ali seksualna aktivnost povećava rizik od UTI-ja. Seksualni odnos može uzrokovati da bakterije uđu u uretru.
- Neke metode kontracepcije: Na primer, diafragme i spermicidi povećavaju rizik od UTI-ja.
- Upotreba katetera: Kateteri se mogu koristiti kod ljudi u bolnici ili kod onih koji su paralizovani ili imaju druge neurološke probleme koji otežavaju mokrenje.
„Kateter je strano telo i može služiti kao autoput omogućavajući bakterijama pristup bešici“, kaže dr. Humphreys.
- Nedavni zahvat na urinarnom traktu: Hirurški zahvat ili pregled sa medicinskim instrumentima može povećati rizik od UTI-ja.
- Ostali zdravstveni problemi: Osobe rođene sa problemima urinarnog trakta ili one koje imaju bubrežne kamence, probleme sa prostatom ili potisnuti imunološki sistem imaju povećan rizik od UTI-ja.
Sa pravovremenim lečenjem, UTI retko izaziva komplikacije. Ali bez odgovarajućeg lečenja, UTI može biti ozbiljan. Komplikacije mogu uključivati trajna oštećenja bubrega ili sepsu, što može biti potencijalno opasno po život.
Kako se leči UTI?
UTI se obično leči antibioticima. Obavezno uzimajte lekove prema uputstvima.
Šta pomaže u prevenciji UTI-ja?
- Pijte dovoljno tečnosti. Konzumiranje vode razređuje urin, dovodi do češćeg mokrenja i ispira bakterije.
- Brišite se od napredka unazad. Nakon mokrenja ili pražnjenja creva, brišite se od napredka unazad kako biste sprečili širenje bakterija.
- Mokrite uskoro nakon seksa.
- Izbegavajte potencijalno iritantne proizvode. Korišćenje dezodoranata u spreju ili pudera u genitalnom području može iritirati uretru.
- Promenite metodu kontracepcije. Razmislite o metodama kontracepcije osim dijafragme ili spermicida, na primer, koje mogu doprineti rastu bakterija.
