Nova studija otkriva da uporna usamljenost utiče na starenje mozga i značajno povećava šanse za demenciju.
Istraživanje je pratilo samoprocene o usamljenosti i neurološkom zdravlju više od 600.000 ljudi širom sveta.
Studija je pokazala da je usamljenost povezana sa 31% porastom verovatnoće da će osoba razviti bilo koji oblik demencije. Usamljenost je takođe povećala šanse za kognitivno oštećenje kod ljudi za 15%.
Prema koautoru studije dr Paraic O Suilleabhain, sa Univerziteta u Limeriku, u Irskoj, „Ovo su veoma važni nalazi i ukazuju na to da je usamljenost kritično važan faktor rizika u budućem razvoju demencije.“
Studija je objavljena 9. oktobra u časopisu Nature Mental Health.
2023. godine, američki generalni hirurg dr Vivek Murti objavio je izveštaj o usamljenosti i izolaciji među Amerikancima, označivši to kao „epidemiju“. Efekti usamljenosti na fizičko i mentalno zdravlje su već dobro poznati.
„Naša laboratorija je otkrila da je usamljenost ključna za buduće zdravlje na različite načine, uključujući našu dugovečnost – odnosno koliko dugo živimo“, primetio je O Suilleabhain, koji vodi laboratoriju za ličnost, individualne razlike i biobihejvioralno zdravlje na irskom univerzitetu.
„Usamljenost je kritično važna za kognitivno zdravlje, jer usamljenost vodi budućem razvoju demencije, vaskularne demencije, Alchajmerove bolesti i opštijeg kognitivnog oštećenja“, objasnio je on.
On je novu studiju nazvao „veoma važnim delom istraživanja koje će imati dalekosežne posledice“.
Studiju je vodila dr Martina Luchetti, sa Medicinskog koledža na Florida State Universiti u Tallahasseeju.
Govoreći u saopštenju Univerziteta u Limeriku, ona je rekla da postoji jedna srebrna tačka studije: usamljenost je faktor rizika koji se može promeniti.
„Postoje različiti tipovi i izvori usamljenosti koji mogu uticati na kognitivne simptome u kontinuumu demencije“, rekao je Luchetti. „Rešavanje usamljenosti koje promoviše osećaj povezanosti moglo bi biti zaštitno za kognitivno zdravlje u kasnijem životu.“
