Usamljenost je značajan biopsihosocijalni stresor sa rizikom od smrtnosti koji je uporediv sa pušenjem više od 15 cigareta dnevno i štetniji je od alkoholizma, gojaznosti i nedostatka fizičke aktivnosti.
Uprkos štetnim efektima, intervencije za rešavanje neslaganja između željene i stvarne društvene interakcije su malobrojne i ograničene.
U novoj studiji, naučnici Instituta Regenstrief i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Indijani, Monica Villiams-Farrelli, Ph.D., Malaz Boustani, M.D., MPH, i Nicole Fovler, Ph.D., MHSA, identifikovali su dokaze koji ukazuju na to da kliničari primarne zdravstvene zaštite mogu igraju važnu ulogu u razvoju i održavanju ličnih veza za pacijente koji doživljavaju usamljenost.
Studija je pokazala da 53 procenta starijih osoba u populaciji primarne zdravstvene zaštite doživljava usamljenost. Dokazi takođe sugerišu da kada stariji odrasli dožive usamljenost, njihovo fizičko i mentalno zdravlje u vezi sa kvalitetom života značajno se smanjuje.
„Prvi i očigledan odgovor na usamljenost je da lekari primarne zdravstvene zaštite pregledaju svoje pacijente“, rekao je dr Vilijams-Fareli, prvi autor studije, naučnik Regenstrief i pomoćni profesor istraživanja na Medicinskom fakultetu IU.
„Na osnovu literature i istraživanja, usamljenost ima uticaje na zdravlje koji su prilično značajni i prilično jaki, pa na isti način na koji pitamo starije odrasle osobe: Da li pušite? Ili merite šećer u krvi? Trebalo bi da se raspitamo o i merenje usamljenosti i nuđenje rešenja“.
Dr Villiams-Farrelli sugeriše da je imperativ za lekare primarne zdravstvene zaštite, medicinske sestre i druge kliničare da obezbede resurse pacijentima da pomognu u rešavanju ovog značajnog problema.
„Tema usamljenosti je sada aktuelnija nego ikad s obzirom na poziv generalnog hirurga iz maja 2023. na akciju za borbu protiv epidemije usamljenosti“, rekao je dr Fauler, glavni istraživač i stariji autor.
„Ovo istraživanje je važno jer identifikuje i predlaže dokaze za intervencije koje su neophodne za starije odrasle osobe u primarnoj zaštiti koje doživljavaju usamljenost. Kliničari primarne zdravstvene zaštite treba da razgovaraju o usamljenosti sa svojim starijim odraslim pacijentima i obezbede resurse koji će im pomoći da stvore smislene društvene odnose.“ Dr Fauler je takođe istraživač Regenstriefa, vanredni profesor i direktor istraživanja na Medicinskom fakultetu IU.
Efikasna intervencija, sugerišu istraživači, je koncept kruga prijatelja, koji se sastoji od tromesečnog, grupnog modela psihosocijalne rehabilitacije sa ciljem da se poboljša interakcija i prijateljstva između učesnika. Model je pokazao delotvornost kako u smanjenju usamljenosti tako i u poboljšanju zdravstvenih ishoda, uključujući subjektivno zdravlje, spoznaju, smrtnost i niže troškove zdravstvene zaštite.
„Kako starije odrasle osobe stare, imaju mnogo promena u svom životu zbog mnogih okolnosti — penzionisanja, razvoda ili smrti porodice i prijatelja — što im otežava održavanje društvenih odnosa. Kada su veze izgubljen sa kolegama ili voljenim osobama, to može biti uznemirujuće“, rekla je dr Vilijams-Fareli. „Starijim odraslim osobama trebaju njihovi lekari primarne zdravstvene zaštite da pregledaju i predlože efikasne resurse koji im mogu omogućiti održavanje, negovanje i razvoj društvenih odnosa.
Podaci su prikupljeni tokom pandemije COVID-19, ali su istraživači identifikovali stalno rastući trend usamljenosti u ovoj populaciji pre globalne pandemije. Brojevi se i danas povećavaju.
„Usamljenost može izgledati jednostavno, ali može biti složeno za identifikaciju i rešavanje. Počela je da postaje problem pre COVID-19, a onda je nacionalnim nalogom o ostanku kod kuće izazvanim pandemijom onemogućen društveni kontakt, što pogoršao problem“, rekao je dr Vilijams-Fareli.
Ova studija je koristila osnovne podatke iz kliničkog ispitivanja ishoda negovatelja iz skrininga Alchajmerove bolesti (COADS), uz podršku Nacionalnog instituta za zdravlje Nacionalnog instituta za starenje R01AG056325.
„Usamljenost kod starijih pacijenata primarne zdravstvene zaštite i njen odnos sa kvalitetom života u vezi sa fizičkim i mentalnim zdravljem“, objavljeno je u časopisu Američkog gerijatrijskog društva.