Saradnička studija između Univerziteta u Helsinkiju, Instituta za prirodne resurse Finske i Univerziteta Tampere pokazala je da je jednomesečni period vrtlanja u zatvorenom prostoru povećao raznolikost bakterija na koži i bio povezan sa višim nivoima antiinflamatornih molekula u krvi.
U svojoj doktorskoj tezi, Mika Saarenpaa je istraživao, između ostalog, kako se izloženost mikrobima koja promoviše zdravlje urbanih stanovnika, posebno poboljšavajući njihovu imunološku regulaciju, može lako povećati kroz smislene aktivnosti integrisane u svakodnevni život. Studija je od tada objavljena u časopisu Environment International.
Ranije je pokazano da kontakt sa prirodnim, mikrobiološki bogatim materijalima menja ljudsku mikrobiotu. U Saarenpaaovoj studiji, istraživači su se posvetili gradskom baštovanstvu, prirodnoj aktivnosti za njih, što može dovesti do dugoročnih promena u funkcionisanju imunog sistema.
„Jednomesečno urbano baštovanstvo u zatvorenom prostoru povećalo je raznolikost bakterija na koži ispitanika i bilo je povezano sa višim nivoima antiinflamatornih citokina u krvi. Grupa koja je proučavala koristila je podlogu za uzgoj sa velikom mikrobnom raznovrsnošću koja emulira šumsko tlo“, kaže doktorski istraživač Saarenpaa sa Fakulteta bioloških nauka i nauka o životnoj sredini Univerziteta u Helsinkiju.
Nasuprot tome, kontrolna grupa je koristila mikrobiološki lošu podlogu na bazi treseta. Prema Saarenpaau, nisu primećene promene u krvi ili mikrobioti kože. Treset je najrasprostranjeniji medij za uzgoj u svetu, a uticaj njegove proizvodnje na životnu sredinu je izrazito negativan. Štaviše, Saarenpaaovo istraživanje pokazuje da ne donosi zdravstvene beneficije slične srednjem imitiranju raznolikog šumskog tla.
„Nalazi su značajni, jer je urbanizacija dovela do značajnog porasta imunološki posredovanih bolesti, kao što su alergije, astma i autoimune bolesti, što dovodi do visokih troškova zdravstvene zaštite. Živimo previše ‘čisto’ u gradovima“, kaže Saarenpaa.
„Znamo da urbanizacija dovodi do smanjenja izloženosti mikrobima, promena u ljudskoj mikrobioti i povećanja rizika od imunološki posredovanih bolesti. Ovo je prvi put da možemo pokazati da smislena i prirodna ljudska aktivnost može povećati raznolikost mikrobiote. zdravih odraslih osoba i istovremeno doprinose regulaciji imunog sistema“.
Izloženost mikrobima se može lako i bezbedno povećati kod kuće tokom cele godine. Potrebni prostor i finansijska ulaganja su neznatna: u radnoj sobi se baštovanstvo odvijalo u redovnim cvetnim kutijama, dok su gajene biljke, kao što su grašak, pasulj, senf i salate, dolazile sa polica.
Promene su uočene već za mesec dana, ali kako su ispitanici uživali u baštovanstvu, mnogi od njih su najavili da će nastaviti sa aktivnošću i na leto preći na baštovanstvo na otvorenom.
Prema Saarenpaau, imunoregulacija posredovana mikrobom može, u najboljem slučaju, smanjiti rizik od imunološki posredovanih bolesti ili čak njihovih simptoma. Ako bi se povećala izloženost mikrobima koje promovišu zdravlje na nivou populacije, troškovi zdravstvene zaštite povezani sa ovim bolestima mogli bi se smanjiti i poboljšati kvalitet života ljudi.
„Još ne znamo koliko dugo traju promene primećene u mikrobioti kože i antiinflamatornim citokinima, ali ako se baštovanstvo pretvori u hobi, može se pretpostaviti da regulacija imunog sistema postaje sve kontinuiranija“, napominje Saarenpaa.
Saarenpaa smatra da je važno ulagati u izlaganje dece prirodi i mikrobima, jer je razvoj imunog sistema najaktivniji u detinjstvu. Kutije za sadnju napunjene mikrobiološki bogatom zemljom mogle bi se uvesti u vrtiće, škole i, na primer, bolnice, posebno u gusto izgrađenim urbanim sredinama.
Da bi urbano baštovanstvo donelo zdravstvene koristi umesto rizika, posebno koža ruku mora biti neoštećena i izbegavati udisanje prašnjavih medija za uzgoj.
„Moje istraživanje naglašava zavisnost našeg zdravlja od raznovrsnosti prirode i posebno tla. Mi smo jedna vrsta između ostalih, a naše zdravlje zavisi od raspona drugih vrsta. U idealnom slučaju, urbana područja bi takođe imala tako raznoliku prirodnu okruženje da izlaganje mikrobima koje je korisno za zdravlje ne bi trebalo tražiti od posebno dizajniranih proizvoda“, kaže Saarenpaa.
