Šafran Kesidi je patila od ulceroznog kolitisa, vrste inflamatorne bolesti creva, 15 godina pre nego što ju je navodno izlečila izmetom svog partnera.
„Prošlo je oko tri i po godine da nema nikakvih simptoma“, rekla je za Iahoo Life. „A moje kolonoskopije pokazuju potpunu histološku remisiju.“
Sada je Cassidi postao evanđelista za proceduru poznatu kao transplantacija fekalne mikrobiote (FMT). Čak je snimila dokumentarac, Dizajnersko sranje: Ljubavna priča o mikrobiomu.
Postoje ograničenja u pogledu stanja koje lekari mogu da leče korišćenjem FMT-a, ali sve veći broj objavljenih radova o FMT-u obećava niz poremećaja.
Ovo je pokrenulo nekoliko video snimaka na društvenim mrežama o tome kako ljudi mogu generisati sopstvene FMT proizvode i sprovoditi tretman u svojim domovima. Međutim, ovaj „uradi sam“ pristup nosi značajne rizike.
FMT je proces uzimanja fecesa naizgled zdrave osobe i transplantacije u creva primaoca u uverenju da ponovno naseljenje prirodnog mikrobnog ekosistema pacijenta sa onim drugog može pomoći u ublažavanju određenih zdravstvenih problema.
Iako je ukorenjen u drevnoj kineskoj medicini, savremeni FMT zahteva dalja naučna istraživanja da bi se razumeo mehanizam delovanja i, što je još važnije, kako se obezbediti da se lečenje obavlja bezbedno bez rizika da unese dodatne zdravstvene probleme primaocu.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, istraživanje mikrobioma ljudskog creva dalo je snažne indikacije da je zajednica bakterija u našim crevima neraskidivo povezana i sa dobrim i sa lošim zdravljem.
U poslednjoj kategoriji, naš mikrobiom je povezan sa gojaznošću, inflamatornim bolestima creva, multiplom sklerozom, depresijom, anksioznošću, autoimunim bolestima, poremećajima spavanja, poremećajima mozga kao što je Parkinsonova bolest i mnogim drugim.
Dakle, pre nego što se sprovede bilo kakav FMT tretman, potencijalni davaoci se podvrgavaju strogom pregledu izmeta i krvi na potencijalno štetne bakterije ili viruse koji mogu dodatno da naškode pacijentu – kako odmah tako i na duge staze. DII FMT nema ove zaštitne mere.
U slučajevima „uradi sam“ fekalne transplantacije, oboleli će često uzimati uzorke izmeta od partnera, članova porodice ili bliskih prijatelja u uverenju da su zdravi. Ali neće biti svesni bilo kakvih skrivenih faktora koji bi mogli izazvati dalje komplikacije.
Nažalost, ove DII „priče o uspehu“ mogu dovesti do toga da više ljudi veruje da se mogu izlečiti od nevolja ponavljanjem procesa, ali ne postoji garancija za uspeh i realna pretnja komplikacija u kasnijim godinama.
Koliko nas bi sanjalo o kupovini sirovina i riziku da pokuša da napravi svoje lekove kod kuće? Možda je poznavanje fekalija ono zbog čega ga ljudi vide drugačije od tradicionalne medicine.
Ipak, malo je verovatno da bi neko rizikovao da nasumično bere tabletu iz neobeležene kutije u nadi da će im to izlečiti zdravstveni problem. Ipak, korišćenje neproverenih fekalija za FMT proceduru je u suštini upravo to.
Naučnici naporno rade zajedno sa doktorima kako bi razumeli šta je potrebno da bi se obezbedio FMT za širok spektar potencijalnih tretmana i svake godine se približavaju postizanju ovog cilja.
U međuvremenu, izveštaji o DII FMT-u će se verovatno povećati kako se priče o uspehu izveštavaju u medijima. Ali konačna poruka uvek treba da bude jasna da je to kockanje sa njihovim zdravljem.
