Videli smo dramatično povećanje očekivanog životnog veka tokom 19. i 20. veka, zahvaljujući zdravijoj ishrani, napretku u medicini i mnogim drugim poboljšanjima kvaliteta života.
Ali nakon skoro udvostručenja tokom 20. veka, stopa rasta je znatno usporila u poslednje tri decenije, prema novoj studiji koju je vodio Univerzitet Ilinois u Čikagu.
Uprkos čestim dostignućima u medicini i javnom zdravstvu, očekivani životni vek pri rođenju u najdugovečnijim populacijama na svetu porastao je u proseku za samo šest i po godina od 1990. godine, pokazala je analiza. Ta stopa poboljšanja je daleko ispod očekivanja nekih naučnika da će se očekivani životni vek ubrzano povećavati u ovom veku i da će većina ljudi rođenih danas živeti posle 100 godina.
Dokument o starenju prirode, „Neverovatnost radikalnog produženja života kod ljudi u 21. veku“, nudi nove dokaze da se ljudi približavaju biološki zasnovanoj granici života.“
Najveći podsticaj dugovečnosti već se dogodio kroz uspešne napore u borbi protiv bolesti, rekao je glavni autor S. Jai Olshanski sa UIC škole javnog zdravlja. To ostavlja štetne efekte starenja kao glavnu prepreku za dalje produženje.
„Većina ljudi koji danas žive u starijoj dobi živi u vremenu koje je proizvela medicina“, rekao je Olšanski, profesor epidemiologije i biostatistike. „Ali ovi medicinski flasteri proizvode manje godina života iako se dešavaju ubrzanim tempom, što implicira da je dokumentovano da je period brzog povećanja životnog veka sada završen.
To takođe znači da bi produženje životnog veka još više smanjenjem bolesti moglo biti štetno, ako te dodatne godine nisu zdrave godine, dodao je Olšanski. „Sada bi trebalo da prebacimo fokus na napore koji usporavaju starenje i produžavaju zdravlje“, rekao je on. Healthspan je relativno nova metrika koja meri broj godina u kojima je osoba zdrava, a ne samo živa.
Analiza, sprovedena sa istraživačima sa Univerziteta na Havajima, Harvarda i UCLA, najnovije je poglavlje u trodecenijskoj debati o potencijalnim granicama ljudske dugovečnosti.
Godine 1990. Olšanski je objavio rad u časopisu Science u kojem je tvrdio da se ljudi približavaju gornjoj granici za očekivani životni vek od oko 85 godina i da su najznačajniji dobici već postignuti. Drugi su predviđali da će napredak u medicini i javnom zdravstvu ubrzati trendove iz 20. veka prema gore u 21. vek.
Trideset četiri godine kasnije, dokazi prijavljeni u studiji o starenju prirode iz 2024. podržavaju ideju da će očekivani životni vek nastaviti da se usporava kako sve više ljudi bude izloženo štetnim i nepromenljivim efektima starenja. Studija je sagledala podatke iz osam najdugovečnijih zemalja i Hong Konga, kao i Sjedinjenih Država – jedne od samo nekoliko zemalja koje su zabeležile smanjenje očekivanog životnog veka u posmatranom periodu.
„Naš rezultat poništava konvencionalnu mudrost da je prirodna zadužbina za dugovečnost naše vrste negde na horizontu ispred nas – životni vek iznad današnjeg“, rekao je Olšanski.
„Umesto toga, to je iza nas—negde u rasponu od 30 do 60 godina. Sada smo dokazali da savremena medicina donosi postepeno manja poboljšanja u dugovečnosti iako se medicinski napredak dešava vrtoglavom brzinom.“
Dok bi više ljudi moglo da dostigne 100 godina i više u ovom veku, ti slučajevi će ostati izvan granica koji neće značajno povećati prosečni životni vek, rekao je Olšanski.
Taj zaključak odbija proizvode i industrije, kao što su osiguranje i preduzeća za upravljanje bogatstvom, koja sve više prave kalkulacije zasnovane na pretpostavkama da će većina ljudi doživeti 100 godina.
„Ovo je veoma loš savet jer će samo mali procenat stanovništva živeti toliko dugo u ovom veku“, rekao je Olšanski.
Ali otkriće ne isključuje da medicina i nauka mogu proizvesti dodatne koristi, rekao je on. Autori tvrde da može postojati neposredniji potencijal u poboljšanju kvaliteta života u starijim godinama umesto u produžavanju života. Trebalo bi više ulagati u geronauku – biologiju starenja, koja može sadržati seme sledećeg talasa zdravlja i produženja života.
„Ovo je stakleni plafon, a ne zid od cigle“, rekao je Olšanski. „Postoji mnogo prostora za poboljšanje: za smanjenje faktora rizika, rad na eliminisanju dispariteta i podsticanje ljudi da usvoje zdravije stilove života — sve to može omogućiti ljudima da žive duže i zdravije. napori da se uspore efekti starenja“.
