Upotreba kanabisa može da izazove promene u epigenomu ljudskog tela, sugeriše studija na preko 1.000 odraslih. Epigenom funkcioniše kao skup prekidača, aktivirajući ili deaktivirajući gene da bi promenio način na koji naša tela funkcionišu.
„Uočili smo povezanost između kumulativne upotrebe marihuane i više epigenetskih markera tokom vremena“, objasnio je epidemiolog Lifang Hou sa Univerziteta Northvestern kada je istraživanje objavljeno 2023. godine.
Kanabis je uobičajena supstanca u Sjedinjenim Državama, a 49 odsto ljudi je probalo bar jednom, izvještavaju Hou i tim američkih istraživača u svom objavljenom radu.
Neke američke države i druge zemlje su legalizirale kanabis, ali još uvijek ne razumijemo u potpunosti njegove efekte na naše zdravlje.
Istraživači su proučavali oko 1.000 odraslih koji su učestvovali u dugotrajnoj prethodnoj studiji u kojoj su ih pitali o njihovoj upotrebi kanabisa tokom perioda od 20 godina.
Učesnici studije dali su uzorke krvi u dva navrata za to vreme, na 15 i 20 godina. Imali su između 18 i 30 godina na početku, ili „godina 0“.
Koristeći ove uzorke krvi u razmaku od pet godina, Hou i njen tim su pogledali epigenetske promene, posebno nivoe metilacije DNK, kod ljudi koji su koristili kanabis nedavno ili duže vreme.
Dodavanje ili uklanjanje metil grupa iz DNK je jedna od najviše proučavanih epigenetskih modifikacija. Bez promene genomske sekvence, menja se aktivnost gena, jer je ćelijama teže da pročitaju uputstvo za upotrebu genoma sa ovim molekularnim promenama na njihovom putu.
Faktori životne sredine i životni stil mogu pokrenuti ove promene metilacije, koje se mogu preneti na buduće generacije, a biomarkeri krvi mogu pružiti informacije o nedavnim i istorijskim izloženostima.
„Prethodno smo identifikovali veze između upotrebe marihuane i procesa starenja koji su uhvaćeni metilacijom DNK“, rekao je Hou.
„Želeli smo dalje da istražimo da li su specifični epigenetski faktori povezani sa marihuanom i da li su ovi faktori povezani sa zdravstvenim ishodima.“
Sveobuhvatni podaci o upotrebi kanabisa od strane učesnika omogućili su im da procene kumulativnu upotrebu tokom vremena, kao i nedavnu upotrebu i da je uporede sa markerima metilacije DNK u njihovoj krvi radi analize.
Pronašli su brojne markere metilacije DNK u 15-godišnjim uzorcima krvi, 22 koja su povezana sa nedavnom upotrebom, a 31 povezana sa kumulativnom upotrebom kanabisa. U uzorcima uzetim u periodu od 20 godina identifikovali su 132 markera povezana sa nedavnom upotrebom i 16 vezanih za kumulativnu upotrebu.
„Zanimljivo je da smo dosledno identifikovali jedan marker koji je ranije bio povezan sa upotrebom duvana“, objasnio je Hou, „što sugeriše potencijalnu zajedničku epigenetsku regulaciju između upotrebe duvana i marihuane“.
Višestruke epigenetske promene povezane sa upotrebom kanabisa ranije su bile povezane sa stvarima kao što su ćelijska proliferacija, hormonska signalizacija, infekcije, neurološki poremećaji poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja i poremećaji upotrebe supstanci.
Važno je napomenuti da ova studija ne dokazuje da kanabis direktno izaziva ove promene ili izaziva zdravstvene probleme.
„Ovo istraživanje je pružilo nove uvide u povezanost upotrebe marihuane i epigenetskih faktora“, rekao je epidemiolog Dru Nanini sa Univerziteta Northvestern.
„Potrebne su dodatne studije da bi se utvrdilo da li se ove asocijacije dosledno primećuju u različitim populacijama. Štaviše, studije koje ispituju efekat marihuane na zdravstvene ishode vezane za uzrast mogu pružiti dalji uvid u dugoročni efekat marihuane na zdravlje.“
Studija je objavljena u časopisu Molecular Psichiatri.
