Upotreba društvenih medija povezana je sa rizičnim zdravstvenim ponašanjem kod mladih ljudi, uključujući povećanu upotrebu alkohola, droga i duvana, antisocijalno ponašanje, rizično seksualno ponašanje i kockanje, navodi se u pregledu najnovijih dokaza koje je danas objavio The BMJ.
Izloženost sadržajima o rizičnom zdravstvenom ponašanju na društvenim medijima, kao što je oglašavanje alkohola, ima najjači dokaz štete, posebno u vezi sa upotrebom alkohola i nezdravom ishranom. Istraživači kažu da su potrebna dalja istraživanja da bi se ustanovila uzročnost, razumeli efekti na zdravstvene nejednakosti i utvrdili koji aspekti društvenih medija su najštetniji.
Upotreba društvenih medija se brzo proširila i neki su sada prepoznali kao platformu za promociju zdravlja, ali postoji zabrinutost zbog njenog potencijalnog uticaja na rizično zdravstveno ponašanje među adolescentima.
Prethodne recenzije su identifikovale štetne veze između društvenih medija i nekih rizičnih ponašanja, ali su se fokusirale samo na studente univerziteta i koledža, nisu posebno istraživale društvene medije i nisu procenjivale kvalitet studija.
Da bi se pozabavili ovim jazom u znanju, istraživači su pokušali da ispitaju vezu između upotrebe društvenih medija i rizičnih zdravstvenih ponašanja kod adolescenata (10-19-godišnjaka).
Njihovi nalazi su zasnovani na analizi preko 250 mera društvenih medija prijavljenih u 73 studije od 1997. do 2022. koje su uključivale 1,4 miliona adolescenata (prosečne starosti 15 godina). Većina studija sprovedena je u zemljama sa visokim dohotkom i bila su različitog kvaliteta, ali su istraživači mogli da procene sigurnost dokaza koristeći priznati GRADE sistem.
Njihove analize su pokazale da je česta ili svakodnevna upotreba društvenih medija bila povezana sa većim izgledima za konzumaciju alkohola (48%), upotrebu droga (28%) i upotrebu duvana (85%) u poređenju sa retkim ili ne-dnevnim korišćenjem.
Česta ili svakodnevna upotreba društvenih medija takođe je povezana sa rizičnim seksualnim ponašanjem kao što su seksting, seks u transakcijama i nedosledna upotreba kondoma (77%), antisocijalno ponašanje kao što je maltretiranje, fizički napad i agresivno/delinkventno ponašanje (73%), i skoro tri puta veće šanse za kockanje u poređenju sa retkim ili nesvakodnevnim korišćenjem.
Izloženost sadržajima o rizičnom zdravstvenom ponašanju na društvenim medijima imala je najjače dokaze o šteti, posebno zbog nezdrave ishrane i upotrebe alkohola, u poređenju sa nedostatkom izloženosti.
Za konzumaciju alkohola, utvrđene su jače povezanosti za adolescente od 16 godina i više i za izloženost sadržaju koji su generisali korisnici u poređenju sa sadržajem koji su generisali trgovci.
Štaviše, provođenje najmanje dva sata dnevno na društvenim mrežama udvostručilo je šanse za konzumaciju alkohola, u poređenju sa manje od dva sata dnevno.
Istraživači ističu da se većina mera društvenih medija oslanja na lični opoziv i da ne mogu isključiti mogućnost da su drugi neizmereni faktori, kao što je rizično ponašanje roditelja, mogli da utiču na njihove rezultate.
Ipak, ovo je bio sveobuhvatan pregled, a istraživači su preduzeli korake da minimiziraju uticaj faktora kao što su varijacije u dizajnu studija i pristrasnost objavljivanja.
„Eksperimentalno ponašanje i ponašanje koje preuzima rizik su inherentni deo adolescencije“, pišu oni. „Međutim, pošto se mere zaštite za digitalni svet još uvek razvijaju, mere predostrožnosti u akademskom, vladinom, zdravstvenom i obrazovnom sektoru mogu biti opravdane pre nego što se u potpunosti razumeju rizici korišćenja društvenih medija od strane adolescenata.“
