Manje je verovatno da će majke uzimati antidepresive ako su njihovi roditelji i svekrvi zdravi i žive u blizini, otkriva nova studija.
Sa druge strane novčića, upotreba antidepresiva bila je najveća kod majki čiji su roditelji i svekrvi bili stariji, lošeg zdravlja i živeli daleko – verovatno zbog stresa izazvanog potrebom da se brinu i podržavaju starije bake i deke. dobijanja pomoći od njih.
Nalazi ove nove longitudinalne studije, koja je pratila 488.000 majki male dece između 2000. i 2014. godine, objavljeni su u časopisu Populacione studije.
„Prethodne studije su dosledno pokazivale da je veća verovatnoća da će mlađe bake i deke dobrog zdravlja pružiti podršku i brigu o deci“, kaže Niina Metsa-Simola, koautorka studije i demografski istraživač na Univerzitetu u Helsinkiju, „dok je stara i slaba Deda i baka mogu čak staviti dodatni teret na majke, jer ne mogu očekivati da će dobiti podršku od takvih baka i deda, već umesto toga moraju da nastave da pružaju podršku naviše.“
U grupi majki procenjenoj u Finskoj, primećeno je da je efekat najjači kod žena koje su se odvojile od svojih partnera tokom perioda istraživanja.
„Ovo ima smisla“, sugeriše Metsa-Simola, „pošto razdvojene majke često preuzimaju primarno fizičko starateljstvo nad svojim detetom i često će morati da se oslone na rođake da bi se izborile sa izazovima samohranog majčinstva. Majke u takvoj situaciji će možda morati da preuzmu dodatni posao, što utiče na njihovu potrebu za brigom o deci, a možda će čak i morati da se presele kući. Praktična i emocionalna podrška u takvom trenutku bila bi neprocenjiva.
„Roditelji male dece, posebno oni koji ulaze u samohrano roditeljstvo, mogu biti posebno ranjivi na štetne efekte razdvajanja na mentalno zdravlje. Ovo bi moglo objasniti zašto je, u našoj studiji, podrška baka i roditelja bila posebno relevantna za mentalno zdravlje majki koje se razdvoje.“
Prema Metsa-Simoli, činjenica da su ovi nalazi dokumentovani u Finskoj — zemlji sa dugom istorijom pro-egalitarne politike — veoma je relevantna.
U Finskoj i drugim nordijskim zemljama, majke imaju univerzalni pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama, kao i pristupačnu negu i obrazovanje u ranom detinjstvu. Za starije osobe obezbeđeno je jeftino stanovanje sa brigom. Ipak, uprkos tako velikodušnoj politici, i dalje je postojala veza između blizine bake i dede, starosti i zdravlja i upotrebe antidepresiva od strane majki. Ostaje da se vidi da li je veza jača u manje egalitarnim zemljama poput Velike Britanije.
„Naša studija sugeriše da je razmena podrške među generacijama važna za mentalno zdravlje majki, čak i u kontekstu nordijske države blagostanja u kojoj svi roditelji — uključujući samohrane roditelje — imaju koristi od velikodušne institucionalne podrške“, kaže Metsa-Simola. „Čak i u pro-egalitarnom kontekstu Finske, potencijalna dostupnost podrške bakama i djedovima je važna za mentalno zdravlje majki, posebno među ranjivom populacijskom podgrupom majki koje se razdvajaju.
Iako je istraživački tim bio u mogućnosti da izmeri nekoliko karakteristika i baka i deda po majci i po ocu, ograničenje studije je bilo to što njihov skup podataka nije sadržao direktnu meru razmene podrške između majki i baka i deda. To je značilo da nisu mogli da posmatraju koliko često baka i deda pružaju brigu o deci i koliko su uključeni u živote svoje dece i unuka.
U radu se preporučuje da bi buduća istraživanja mogla usvojiti „širu perspektivu“, proučavajući da li su putanje depresije odvajanja žena bez dece moderirane karakteristikama njihovih roditelja i (bivših) svekrva, pošto ove žene ne primaju brigu o deci. pomoći, ali i dalje mogu imati koristi od drugih vrsta podrške.
Pored toga, tim predlaže da buduća istraživanja ispitaju kako druge karakteristike žena, kao što su partnerstvo i plodno ponašanje, oblikuju vezu između karakteristika njihovih roditelja i njihovog sopstvenog mentalnog zdravlja.
