Uobičajeni sastojak bez recepta u mnogim sirupima protiv kašlja može imati veću namenu za ljude koji pate od fibroze pluća koja je povezana sa bilo kojim brojem ozbiljnih zdravstvenih stanja.
Naučnici iz EMBL Heidelberga bili su deo zajedničkih napora da se otkrije efikasan tretman za fibrozu pluća i otkrili su da bi najbolji kandidat mogao biti onaj koji je već dostupan kao lek za kašalj širom sveta, dekstrometorfan. Studija je nedavno objavljena u Science Translational Medicine i pokazala je kako dekstrometorfan može ometati kolagen koji formira ožiljke unutar ćelija, smanjujući fibrozu pluća.
Fibroza pluća — uzrokovana prevelikom količinom ožiljaka, nastalih kada se fibrilarni kolagen akumulira u plućima — najčešće se javlja kod starijih osoba iz različitih razloga: izlaganje iritantima iz okoline kao što su azbest, ugljena prašina i buđ; kao neželjeni efekat od hemoterapijskih sredstava; kao dugoročna posledica ozbiljne bolesti pluća kao što je tuberkuloza; i kao deo određenih autoimunih ili inflamatornih bolesti, kao što su lupus ili reumatoidni artritis.
Fibrozni ožiljci izazivaju ukočenost plućnog tkiva, što dovodi do poteškoća sa disanjem i smanjuje koncentraciju kiseonika u krvotoku, što na kraju dovodi do otkazivanja organa. Od 2019. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da 761.000 ljudi u njenom evropskom regionu pati od fibroze pluća. Pored toga, SZO procenjuje da je 25.000 pacijenata umrlo i da je 496.000 zdravih godina izgubljeno zbog fibroze pluća.
„Nakon što sam saznao da fibroza pluća nema dostupan lek, želeo sam da otkrijem nove lekove za ovo stanje“, rekao je Muzamil Majid Khan, naučni saradnik EMBL-a i prvi autor rada.
Znajući za izazov razvoja novih lekova, Khan i tim su odlučili da istraže lekove koji su već odobreni i lako dostupni. EMBL naučnici su pregledali biblioteku lekova odobrenih od strane FDA, uključujući dekstrometorfan. U saradnji sa Translational Lung Research Center (TLRC) Heidelberg i Nemačkim centrom za istraživanje pluća (DZL), istraživači su radili sa ljudskim plućnim ćelijama i primenili niz modernih tehnologija koje nisu ni postojale kada su mnogi od ovih lekova prvi put bili. odobreno.
„Da bismo otkrili potencijalni lek protiv fibroze, prvo smo koristili mikroskopiju visoke propusnosti optimizovanog ‘ožiljka u tegli’ kako bismo identifikovali potencijalne lekove koji inhibiraju trgovinu kolagenom, praćene raznim tehnikama kao što su proteomika, transkriptomika. , mikroskopija koja nam je omogućila da utvrdimo mehanizme delovanja leka“, rekao je Khan.
Ožiljak u tegli dobio je ime po tome što je in vitro sistem za proučavanje fibroze pluća, omogućavajući naučnicima da se pozabave kompletnim procesom formiranja kolagena i na taj način ga koriste kao model za testiranje efikasnosti lekova protiv fibroze.
Ovi prethodni eksperimenti doveli su do testiranja dekstrometorfana na mišjim modelima fibroze pluća, ali iu živom 3D organotipskom ljudskom plućnom tkivu kultivisanom u laboratoriji.
„Biti deo konzorcijuma sa DZL-om nam je omogućilo da sarađujemo sa lokalnom klinikom u Hajdelbergu – Toraksklinikom – i sada smo u procesu planiranja kliničkih ispitivanja faze II koja mogu da ispitaju da li ovi isti nalazi prenose na ono što funkcioniše kod ljudskih pacijenata. rekao je Rainer Pepperkok, vođa EMBL grupe i stariji autor ovog rada.
Zajedno uz dalju pomoć EMBL-ovog Proteomic Core postrojenja, Chemcore-a i medicinskih hemičara, naučnici planiraju da dalje istraže lek, zašto deluje i kako funkcioniše. Ovo će, nadamo se, identifikovati mete na kojima lek radi u ćelijama u kontekstu bolesti, nudeći mogućnost da se razviju njegove poboljšane varijante.
„Istraživanje trgovine kolagenom bilo je zanimljivo samo po sebi sa biološke tačke gledišta ćelije, ali je sada takođe potencijalno uticajno sa stanovišta bolesti“, rekao je Peperkok. „Važno je zapamtiti da je ovo još uvek fundamentalno istraživanje i samo prvi korak u razumevanju uticaja dekstrometorfana na fibrozu pluća. Međutim, čini se da ovo fundamentalno otkriće nudi obećavajući terapeutski potencijal.“
