Kardiovaskularni lekovi mogu imati značajan uticaj na smanjenje rizika od demencije, osim što štite zdravlje srca. Ovo je zaključak velike studije sprovedene od strane tima sa Instituta Karolinska i Univerziteta Lund u Švedskoj, koja je obuhvatila gotovo milion ljudi. Istraživanje je proučavalo dugotrajnu upotrebu ovih lekova i njihovu povezanost sa razvojem demencije u starijem dobu.
Iako studija ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu između kardiovaskularnih lekova i demencije, sugerira da postoji mogućnost da srčane bolesti mogu doprineti kognitivnom opadanju. To otvara perspektivu da određeni tretmani mogu istovremeno negovati zdravlje srca i mozga.
Prethodna istraživanja su već ukazivala na povezanost između zdravlja srca i demencije, ali nedostajali su snažni dokazi koji bi podržali tu tezu. Ova studija se istakla širim pristupom, fokusirajući se na lekove koji se koriste za lečenje hipertenzije, nivoa holesterola, razređivanje krvi i tečnosti u telu.
Podaci su pokazali da su ovi lekovi bili povezani sa smanjenim rizikom od demencije od 4 do 25 procenata, pri čemu je višestruka terapija imala veći efekat u smanjenju rizika u poređenju sa uzimanjem jednog leka. Dugotrajna upotreba ovih lekova, pet godina ili duže, pokazala je jasnu vezu sa smanjenim rizikom od demencije u starijoj dobi, prema rečima epidemiologa sa Instituta Karolinska.
Sa druge strane, antiagregacioni lekovi, koji sprečavaju zgrušavanje krvi i moždane udare, bili su povezani sa povećanim rizikom od demencije od 13 do 25 procenata. Ovo može biti posledica povećanog mikrokrvarenja u mozgu koje izaziva efekat protiv zgrušavanja ovih lekova.
Kratkoročna upotreba bilo kog od analiziranih kardiovaskularnih lekova pokazala je povećanje rizika od demencije od 13 do 30 procenata. Ovo može biti rezultat kasnog početka terapije u životu, što može umanjiti zaštitni efekat na kogniciju. Važno je naglasiti da srčana oboljenja mogu povećati rizik od demencije, što dodatno otežava razumevanje povezanosti između primene određenih lekova i kognitivnog propadanja.
Istraživači su istakli da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razjasnile ove asocijacije i mehanizmi koji mogu istovremeno štititi srce i mozak. Iako se razmatraju beneficije smanjenja holesterola u celom telu kao jedan od potencijalnih faktora zaštite, napominje se da ishrana, vežbanje i drugi faktori igraju važnu ulogu i treba ih istražiti u budućim studijama.
Naglašava se da trenutno ne postoji specifičan lek za demenciju, stoga je ključno fokusirati se na preventivne mere. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu „Alchajmerova bolest i demencija: The Journal of the Alzheimer’s Association“.
