Nova studija koja se bavi nekoliko različitih tretmana migrene otkrila je da lek prve linije koji se obično prepisuje da bi sprečio pojavu migrene možda ipak nije optimalan izbor.
Od onih za koje se pokazalo da su bolji izbori, mnoge jeftinije opcije bile su jednako efikasne kao i skuplji lekovi.
Iako je sada dostupno mnogo preventivnih sredstava, pronalaženje pravog za svaku osobu je izazov. Da bi bliže pogledao relativnu efikasnost, istraživački tim je pogledao podatke iz norveške nacionalne baze podataka o receptima, uključujući ukupno 104.072 osobe.
Preventivni tretmani (kako bi se smanjio broj i ozbiljnost migrena) procenjeni su na osnovu toga koliko dugo su ljudi ostali sa njima i koliko često su korišćeni zajedno sa akutnim tretmanima (koji su dizajnirani da pomognu nakon što migrene počnu).
„Kada se povlačenje lekova za akutnu migrenu malo promenilo nakon što su počeli da uzimaju preventivne lekove, ili su ljudi brzo prestali da uzimaju preventivne lekove, preventivni lek se tumačio kao da ima mali efekat“, kaže neurolog Marte-Helen Bjork sa Univerziteta u Bergenu u Norveškoj.
„Ako se preventivni lek koristio u dugim, neprekidnim periodima, a primetili smo smanjenje potrošnje akutnih lekova, protumačili smo preventivni lek kao dobar efekat.
Istraživači su otkrili da su svi preventivni tretmani donekle bili efikasni u smanjenju učestalosti, trajanja i intenziteta migrene – ali da su inhibitori CGRP, amitriptilin i simvastatin imali najveći pozitivan efekat.
Sva tri leka nadmašila su beta blokatore, koji su uobičajeni lek za prevenciju migrene. CGRP inhibitori ciljaju na peptid povezan sa genom kalcitonina, koji je povezan sa upalom u mozgu, i za razliku od druga dva leka, oni su posebno razvijeni za borbu protiv migrene.
Međutim, CGRP inhibitori su znatno skuplji od druge dve opcije, i to je važno razmatranje kada su u pitanju stalni napori da se više pacijenata koji pate od migrene nateraju da uzimaju preventivne lekove.
Migrene su više od jakih glavobolja i često dolaze sa pridruženim osećajem mučnine, kao i povećanom osetljivošću na svetlost i zvuk. One mogu biti zaista iscrpljujuće, češće su kod žena i smatra se da pogađaju skoro milijardu ljudi širom sveta.
To je veliki problem, ali samo 3–13 procenata ljudi koji imaju migrene uzimaju bilo koju vrstu leka da bi pokušali da ih na neki način smanje. Istraživači se nadaju da će njihov sveobuhvatni pregled pomoći da se te brojke promene.
„Naša analiza pokazuje da neki utvrđeni i jeftiniji lekovi mogu imati sličan efekat lečenja kao i skuplji“, kaže Bjork.