Ljudi sa nepravilnim srčanim ritmom koji uzimaju uobičajeni lek za krvni pritisak mogu biti izloženi većem riziku od ozbiljnog krvarenja, prema studiji koja je nedavno objavljena u JAMA.
Atrijalna fibrilacija je najčešći tip nepravilnog srčanog ritma i može dovesti do krvnih ugrušaka ili moždanog udara ako se ne leči, prema Američkom udruženju za srce.
Da bi se sprečile dalje komplikacije usled atrijalne fibrilacije, ljudima sa ovim stanjem se često propisuju lekovi protiv zgrušavanja krvi i lekovi za kontrolu srčane frekvencije, rekao je Eli Zimerman, MD, vanredni profesor na Odeljenju za neurologiju Ken i Ruth Davee odeljenja za moždani udar i vaskularnu neurologiju, i koautor studije.
„Genetske razlike mogu uticati na to kako različiti ljudi metabolišu lekove. Ovo je posebno važno kada više lekova koji se koriste za isto stanje, poput atrijalne fibrilacije, utiču na ove razlike u metabolizmu“, rekao je Zimerman, koji je i pomoćnik dekana za studentska pitanja. „Naša istraživačka grupa je pogledala ove razlike i kako one mogu izazvati negativne efekte.“
Studija je pregledala zdravstvene kartone korisnika Medicare starijih od 65 godina sa atrijalnom fibrilacijom koji su počeli da uzimaju antikoagulantne lekove apiksaban ili rivaroksaban pored diltiazema ili metoprolola, lekova koji snižavaju otkucaje srca, između 2012. i 2020.
Prema studiji, pacijenti koji su primali diltiazem imali su 20% veću verovatnoću da dožive hospitalizaciju i smrt zbog krvarenja. Rizici su bili najveći sa većim dozama lekova. Prema nalazima, nije bilo značajnih razlika u stopama moždanog udara, sistemske embolije ili krvarenja.
„One su značajne jer pokazuju da iako postoje neke prednosti upotrebe diltiazema u odnosu na metoprolol, i obrnuto, razlike u metabolizmu mogu dovesti do povećanog rizika od krvarenja kod onih koji uzimaju diltiazem“, rekao je Zimerman.
Cimerman je rekao da će njegova istraživačka grupa nastaviti da istražuje šta uzrokuje različite reakcije na iste lekove i identifikuje načine za potencijalno praćenje nivoa leka.
„Sledeći koraci mogu uključiti razmišljanje o potrebi ili praktičnosti praćenja nivoa leka, što je naš pretpostavljeni mehanizam povećanog rizika od krvarenja“, rekao je Zimerman.
