Da li umetnost i zanat mogu pomoći u zaštiti mentalnog zdravlja javnosti? Nova studija u časopisu Granice u javnom zdravlju pruža dokaze da bi prepuštanje našoj kreativnoj strani moglo svima pružiti značajan podsticaj blagostanju. Pošto su umetnost i zanati relativno pristupačni i pristupačni, promovisanje pristupa javnosti umetničkim aktivnostima moglo bi da pruži veliki podsticaj javnom mentalnom zdravlju.
„Zanatske i druge umetničke aktivnosti pokazale su značajan efekat u predviđanju osećaja ljudi da je njihov život vredan truda“, objasnila je dr Helen Kiz sa Univerziteta Anglija Raskin, glavni autor. „Zaista, uticaj zanatstva bio je veći od uticaja zaposlenosti. Ne samo da nam zanatstvo daje osećaj dostignuća, već je i značajan put do samoizražavanja. Ovo nije uvek slučaj sa zaposlenjem.“
Naučnici su bili inspirisani hitnom potrebom da se poboljša javno mentalno zdravlje nakon pandemije COVID-19. Sve mere koje bi mogle da poboljšaju nivo blagostanja i niže nivoe usamljenosti u opštoj populaciji imale bi značajne koristi.
Neke studije su već pokazale da specifične zanatske aktivnosti mogu biti terapeutske za osobe sa mentalnim zdravstvenim problemima. Ako učešće u umetnosti i zanatima uopšte ima pozitivan uticaj na dobrobit ljudi bez dijagnostikovane bolesti, promovisanje dostupnosti umetnosti i zanata može značajno doprineti javnom mentalnom zdravlju.
Naučnici su analizirali uzorak od 7.182 učesnika iz godišnje ankete Taking Part koju je sprovelo Odeljenje za kulturu, medije i sport Ujedinjenog Kraljevstva, a koja procenjuje javni angažman u kulturnim, digitalnim i sportskim aktivnostima. Ovaj široki uzorak omogućio je naučnicima da istraže uticaj kreativnih umetnosti uopšte, a ne specifičnih zanata, i pomogao im je da procene koliko efikasne intervencije zasnovane na umetnosti mogu biti izvan kontrolisanog kliničkog okruženja.
Naučnici su kontrolisali sociodemografske varijable za koje već znamo da utiču na iskustvo blagostanja: pol, starosna grupa, zdravlje, status zaposlenja i nivo uskraćenosti. Na primer, lošije zdravlje, nezaposlenost i viši nivoi uskraćenosti povezani su sa nižim blagostanjem.
Svi učesnici su zamoljeni da ocene svoje osećaje sreće, anksioznosti i zadovoljstva životom i da daju utisak da li je život vredan truda. Takođe su ih pitali koliko često se osećaju usamljeno. Na pitanje o njihovom bavljenju zanatstvom, 37,4% ispitanika je potvrdilo da je učestvovalo u najmanje jednoj zanatskoj aktivnosti u poslednjih dvanaest meseci.
Ljudi koji su se bavili umetnošću i zanatima prijavili su veći nivo sreće i zadovoljstva životom, kao i jači osećaj da je život vredan truda. Podsticanje osećaja ispitanika da je život vredan truda bilo je jednako značajno kao i zaposlenje. Međutim, bavljenje umetnošću i zanatima nije predvidelo nivoe usamljenosti. To bi moglo biti zato što neki zanati mogu biti usamljeni: biće potrebna dalja istraživanja kako bi se istražili društveni aspekti umetnosti i zanata.
„Uključivanje u ove aktivnosti povezano je sa većim osećajem da je život vredan truda, povećanim životnim zadovoljstvom i srećom“, rekao je Kiz. „Efekti na dobrobit su bili prisutni čak i nakon što smo uzeli u obzir stvari kao što su status zaposlenja i nivo uskraćenosti. Čini se da zanatstvo može pozitivno doprineti vašem blagostanju iznad i izvan ovih drugih aspekata vašeg života.“
Iako su ovi efekti mali, njihova veličina je slična onoj kod sociodemografskih varijabli, koje je mnogo teže promeniti. Iskorištavanje pozitivnih efekata umetničkih aktivnosti stoga nudi značajnu priliku za poboljšanje blagostanja javnosti.
„Vlade i nacionalne zdravstvene službe mogle bi da razmotre finansiranje i promovisanje zanatstva, ili čak društveno prepisivanje ovih aktivnosti za rizične populacije, kao deo promotivnog i preventivnog pristupa dobrobiti i mentalnom zdravlju“, rekao je Keiz.
„Sigurno postoji nešto izuzetno zadovoljavajuće u tome da vidite rezultate svog rada koji vam se pojavljuju pred očima“, dodao je Kiz, koji uživa u „uradi sam“, posebno u slikanju i dekoraciji. „Odličan je osećaj fokusirati se na jedan zadatak i kreativno angažovati svoj um.“
Međutim, naučnici su upozorili da je ovo korelaciono istraživanje. Biće potrebno više istraživanja da bi se potvrdila uzročnost.
„Ne možemo sa sigurnošću znati da li zanatstvo direktno uzrokuje ovo povećanje blagostanja“, objasnio je Keiz. „Sledeći korak bi bio da se sprovede eksperimentalna studija u kojoj merimo blagostanje ljudi pre i posle značajnih perioda izrade.“
