Studije koje sugerišu da alkohol može biti dobar za vas u umerenim količinama – pa čak i da vam produži život – mogu se zasnivati na pogrešnim istraživačkim metodama, prema timu naučnika koji želi da ispravi ovu sveprisutnu zabludu.
Ovaj rad je najnoviji deo onoga što postaje nešto poput sage između tima Univerziteta Viktorija i Međunarodnog naučnog foruma za istraživanje alkohola (ISFAR).
Psiholog Tim Stockvell i epidemiolog Jinhui Zhao, obojica sa Univerziteta Viktorija u Kanadi, predvodili su najnoviju studiju kako bi potvrdili da li su tvrdnja – i istraživanje koje je podržava – pod lupom.
Njihova meta-analiza unakrsno proverava 107 naučnih studija koje su istraživale povezanost između konzumiranja alkohola i rizika od smrti iz bilo kog uzroka. Taj niz uključuje podatke o ukupno 4.838.825 učesnika i 425.564 zabeleženih smrti.
Oni su podelili studije po kvalitetu, radi poređenja, kako bi osvetlili gde je pristrasnost možda odvela tumačenje podataka na pogrešan put.
‘Visokokvalitetne’ studije su definisane kao one u kojima je prosečna starost kohorte bila 55 godina ili mlađa, gde se praćenje produžavalo preko 55 godina i gde su bivši ili povremeni konzumenti bili isključeni iz referentne grupe.
Ova stratifikacija je izbacila studije na koje je uticala „pristrasnost apstinenca“, gde uključivanje osobe u kontrolnu grupu zato što se uzdržavaju od pijenja alkohola ne uzima u obzir njihove životne navike pijenja.
Rizik je da se u kontrolnu grupu mogu uključiti ljudi pogođeni dugotrajnim konzumiranjem alkohola, koji su prestali iz zdravstvenih razloga, iako nisu reprezentativni svetionici dugotrajne apstinencije.
A upoređivanje dugovečnosti osobe koja pije jedno vino dnevno sa dugotrajnošću sada trezvenog, ali dugotrajnog alkoholičara nije isto što i upoređivanje tog umerenog pijanca sa nekim ko to nikada ne dira.
Studije u kojima su učesnici stariji verovatno će biti pogođeni ovim problemom, jer postoji duži životni vek tokom kojeg su sadašnji apstinenti nekada bili pijanci, akumulirajući povezane zdravstvene probleme koji smanjuju prosečnu smrtnost od svih uzroka u grupi apstinera.
„To čini da ljudi koji nastavljaju da piju izgledaju mnogo zdravije u poređenju“, kaže Stockvell.
Meta-analiza je potvrdila da je prosečan relativni rizik od smrti od bilo kog uzroka bio mnogo veći kod onih koji piju malo (tj. „umereno“), u studijama koje Stokvel i tim smatraju „visokokvalitetnim“ prema nekoliko kriterijuma.
„Jednostavno ne postoji potpuno ‘bezbedan’ nivo pijenja“, kaže Stokvel.
Visokokvalitetne studije uključivale su one koje nisu bile pod uticajem apstinentskih pristrasnosti u referentnoj grupi, ali i one koje su koristile mlađe kohorte; koji su isključili bolesne učesnike, procenjeni manje od 30 dana upotrebe alkohola, nisu kontrolisali status pušača i nisu kontrolisali socioekonomski status.
Studije slabijeg kvaliteta, one sa starijim učesnicima, i koje nisu pravile razliku između bivših pijanica i doživotnih apstinencija, otkrili su istraživači, bile su one koje povezuju konzumaciju alkohola sa dugovječnošću.
Studije o alkoholu i mortalitetu često kontrolišu pušenje, jer je povezano i sa pijenjem i sa većom smrtnošću. Ali pušenje takođe može uticati na to kako alkohol utiče na zdravlje. Na primer, alkohol može dovesti do pušenja i povećati žudnju kod onih koji jako piju, a smanjena upotreba alkohola je povezana sa prestankom pušenja.
Neke studije nisu otkrile niži rizik od smrtnosti kod onih koji piju malo kada se uzme u obzir pušenje. Stokvel i Džao sugerišu da bi buduća istraživanja trebalo da razjasne da li prilagođavanje na pušenje lažno sugeriše da je umereno pijenje korisno.
Autori primećuju da je potrebno dalje proučavanje odnosa između socioekonomskog statusa (SES) i mortaliteta od alkohola. Jedna studija iz 2023. otkrila je da je velika konzumacija alkohola povećala rizik od smrtnosti kod osoba sa niskim SES-om, manje kod osoba sa srednjim SES-om, a nikako kod osoba sa visokim SES-om.
„Ako pogledate najslabije studije,“ kaže Stokvel, „tu vidite zdravstvene prednosti.“
Stokvel i Džao su postavljali ovo pitanje ranije – nekoliko puta – i naišli na kritike. Iako je lako odbiti kritiku od onih sa jasnim finansijskim motivima, teže je odbaciti kritiku kolega naučnika.
„Ova studija je odgovor na kritike da je trebalo da isključimo studije iz naše meta-analize koje nisu ispunile unapred registrovane kriterijume kvaliteta“, pišu autori, pozivajući se na kritike naučnika ISFAR-a objavljene ranije ove godine.
Direktori ISFAR-a su bivši klinički farmakolog Creina Stocklei i istraživač ishrane Henk Hendriks, koji su između njih dobijali grantove, finansiranje i plaćene konsultacije od raznih tela industrije alkohola, iako je nejasno odakle dolazi finansiranje za ISFAR.
Stokvelov tim je takođe otkrio da je primao prethodna sredstva za istraživanje od „državnih monopola na alkohol“, kao i podršku putovanju od IOGT-NTO, neprofitne nevladine organizacije koja se zalaže protiv upotrebe alkohola.