Naučnici već godinama znaju da nezdrava ishrana – posebno ona koja sadrži mnogo masti i šećera – može izazvati štetne promene u mozgu i dovesti do kognitivnog oštećenja.
Mnogi faktori koji doprinose kognitivnom padu su van kontrole osobe, kao što su genetika i socioekonomski faktori. Ali tekuća istraživanja sve više pokazuju da je loša ishrana faktor rizika za oštećenje pamćenja tokom normalnog starenja i povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.
Ali kada se procenjuje kako neke dijete mogu narušiti zdravlje mozga kako starimo, istraživanja o efektima konzumiranja minimalno obrađene u odnosu na ultra-obrađenu hranu su bila oskudna – to jest, do sada.
Dve nedavne velike studije sugerišu da konzumiranje ultra-obrađene hrane može pogoršati kognitivni pad u vezi sa godinama i povećati rizik od razvoja demencije. Nasuprot tome, druga nedavna studija je objavila da konzumiranje ultra-obrađene hrane nije povezano sa lošijom kognicijom kod ljudi starijih od 60 godina.
Iako je potrebno više istraživanja, kao neuronaučnik koji istražuje kako ishrana može uticati na spoznaju kasnije u životu, smatram da ove rane studije dodaju novi sloj za razmatranje koliko je ishrana fundamentalna za zdravlje mozga.
Ultra obrađena hrana obično ima manje hranljivih materija i vlakana i više šećera, masti i soli u poređenju sa neprerađenom ili minimalno prerađenom hranom.
Neki primeri ultra-prerađene hrane uključuju soda, upakovane kolačiće, čips, smrznuta jela, aromatizirane orašaste plodove, aromatizirani jogurt, destilovana alkoholna pića i brzu hranu. Čak i upakovani hleb, uključujući i one sa visokim sadržajem hranljivih celih žitarica, u mnogim slučajevima se kvalifikuju kao ultra-obrađeni zbog aditiva i konzervansa koje sadrže.
Drugi način da to pogledate: Malo je verovatno da ćete naći sastojke koji čine većinu ovih namirnica u vašoj kućnoj kuhinji.
Ali nemojte brkati ultra-obrađenu sa prerađenom hranom, koja i dalje zadržava većinu svojih prirodnih karakteristika, iako je podvrgnuta nekom obliku obrade – poput konzerviranog povrća, sušene testenine ili smrznutog voća.
U studiji iz decembra 2022., istraživači su uporedili stopu kognitivnog pada tokom otprilike osam godina između grupa ljudi koji su konzumirali različite količine ultra-obrađene hrane.
Na početku studije, preko 10.000 učesnika koji žive u Brazilu prijavilo je svoje prehrambene navike iz prethodnih 12 meseci. Zatim, tokom narednih godina, istraživači su procenjivali kognitivne performanse učesnika standardnim testovima pamćenja i izvršne funkcije.
Oni koji su jeli dijetu koja je sadržavala više ultra-obrađene hrane na početku studije pokazali su nešto veći kognitivni pad u poređenju sa onima koji su jeli malo ili nimalo ultra-obrađene hrane. Ovo je bila relativno skromna razlika u stopi kognitivnog pada između eksperimentalnih grupa.
Još nije jasno da li će mala razlika u kognitivnom padu povezanom sa većom potrošnjom ultra-prerađene hrane imati značajan efekat na nivou pojedinca.
Druga studija, sa oko 72.000 učesnika u Velikoj Britaniji, merila je povezanost između konzumiranja ultra-obrađene hrane i demencije. Za grupu koja je jela najveće količine ultra-prerađene hrane, otprilike 1 od 120 ljudi je dijagnostikovano sa demencije u periodu od 10 godina. Za grupu koja je konzumirala malo ili nimalo ultra-prerađene hrane, ovaj broj je bio 1 od 170.
Istraživanje koje ispituje odnos između zdrave i ultra-prerađene hrane koristi NOVA klasifikaciju, koja je sistem kategorizacije zasnovan na vrsti i obimu industrijske prerade hrane.
Neki nutricionisti su kritikovali klasifikaciju NOVA jer nema jasne definicije obrade hrane, što bi moglo dovesti do pogrešne klasifikacije. Oni takođe tvrde da se potencijalni zdravstveni rizici od konzumiranja ultra-obrađene hrane mogu objasniti niskim nivoom vlakana i hranljivih materija i visokim nivoom masti, šećera i soli u ishrani, a ne količinom prerade.
Mnoga ultra-obrađena hrana sadrži mnogo aditiva, konzervansa ili boja, a ima i druge karakteristike nezdrave ishrane, kao što je malo vlakana i hranljivih materija. Stoga je nejasno da li konzumiranje hrane koja je više obrađena ima dodatni negativan uticaj na zdravlje osim niskog kvaliteta ishrane.
Na primer, možete jesti hamburger i pomfrit iz lanca brze hrane, koji bi bili bogati mastima, šećerom i soli, kao i ultra-obrađeni. Možete napraviti taj isti obrok kod kuće, koji takođe može biti bogat mastima, šećerom i soli, ali ne bi bio ultra-obrađen. Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo da li je jedno gore od drugog.
Čak i kada se procesi koji dovode do demencije ne dešavaju, mozak koji stari prolazi kroz biohemijske i strukturne promene koje su povezane sa pogoršanjem kognicije.
Ali za odrasle starije od 55 godina, zdravija ishrana bi mogla povećati verovatnoću održavanja bolje funkcije mozga. Posebno su mediteranska dijeta i ketogena dijeta povezane sa boljom spoznajom u poodmakloj dobi.
Mediteranska dijeta naglašava potrošnju biljne hrane i zdravih masti, poput maslinovog ulja, semena i orašastih plodova. Ketogena dijeta je bogata mastima i malo ugljenih hidrata, a primarni izvor vlakana je povrće. Obe dijete minimiziraju ili eliminišu potrošnju šećera.
Naše istraživanje i rad drugih pokazuju da obe dijete mogu preokrenuti neke od ovih promena i poboljšati kognitivne funkcije – verovatno smanjenjem štetne upale.
Iako je upala normalan imuni odgovor na povredu ili infekciju, hronična upala može biti štetna za mozak. Istraživanja su pokazala da višak šećera i masti može doprineti hroničnoj upali, a ultra-obrađena hrana takođe može da pogorša štetnu upalu.
Drugi način na koji ishrana i ultra-prerađena hrana mogu uticati na zdravlje mozga je preko osovine creva i mozga, što je komunikacija koja se javlja između mozga i crevnog mikrobioma, ili zajednice mikroorganizama koji žive u digestivnom traktu.
Ne samo da mikrobiom creva pomaže u varenju, već utiče i na imuni sistem, dok proizvodi hormone i neurotransmitere koji su kritični za funkciju mozga.
Studije su pokazale da ketogena i mediteranska dijeta menjaju sastav mikroorganizama u crevima na načine koji su korisni za osobu. Konzumacija ultra-prerađene hrane takođe je povezana sa promenama u vrsti i obilju crevnih mikroorganizama koji imaju štetnije dejstvo.
Razdvojiti specifične efekte pojedinačnih namirnica na ljudsko telo je teško, delom zato što je održavanje stroge kontrole nad ishranom ljudi kako bi se ona proučavala tokom dužeg vremenskog perioda problematično. Štaviše, randomizovana kontrolisana ispitivanja, najpouzdaniji tip studije za utvrđivanje uzročnosti, su skupa za sprovođenje.
Do sada je većina studija o ishrani, uključujući ove dve, pokazala samo korelaciju između konzumiranja ultra-prerađene hrane i zdravlja. Ali oni ne mogu isključiti druge faktore načina života kao što su vežbanje, obrazovanje, socioekonomski status, društvene veze, stres i mnoge druge varijable koje mogu uticati na kognitivne funkcije.
Ovde su laboratorijske studije sa životinjama neverovatno korisne. Pacovi pokazuju kognitivni pad u starosti koji je sličan ljudima. Lako je kontrolisati ishranu glodara i nivoe aktivnosti u laboratoriji. A pacovi prelaze iz srednjeg u stariju životnu dob u roku od nekoliko meseci, što skraćuje vreme učenja.
Laboratorijske studije na životinjama će omogućiti da se utvrdi da li ultra-obrađena hrana igra ključnu ulogu u razvoju kognitivnih oštećenja i demencije kod ljudi. Kako svetska populacija stari i broj starijih osoba sa demencijom raste, ovo saznanje ne može doći dovoljno brzo.
