Izašli ste na večeru sa gomilom prijatelja, od kojih jedan naručuje picu sa inćunima i maslinama da ih podelite, ali mrzite masline i inćune! Da li birate svoj omiljeni izbor — havajski — ili ćutite?
Ova scena se igra svakog dana širom sveta. Neki ljudi žestoko brane svoje lične ukuse. Ali mnogi bi radije proširili svoje nepce i ne bi morali da ljuljaju čamac sledeći put kada neko iz njihove grupe prijatelja naruči picu.
Da li je moguće trenirati svoje ukusne pupoljke da uživaju u hrani koju ranije niste, poput treniranja mišića u teretani?
Ukus je složen sistem koji smo razvili da nam pomogne da se krećemo u okruženju. Pomaže nam da izaberemo hranu sa nutritivnom vrednošću i odbacimo sve što je potencijalno štetno.
Hrana se sastoji od različitih jedinjenja, uključujući hranljive materije (kao što su proteini, šećeri i masti) i arome koje detektuju senzori u ustima i nosu. Ovi senzori stvaraju ukus hrane. Dok je ukus ono što čulo ukusa na vašem jeziku, ukus je kombinacija toga kako nešto miriše i ima ukus. Zajedno sa teksturom, izgledom i zvukom, ova čula zajedno utiču na vaše preferencije u hrani.
Mnogi faktori utiču na preferencije u hrani, uključujući starost, genetiku i okruženje. Svako od nas živi u svom senzornom svetu i dve osobe neće imati isto iskustvo dok jedu.
Preference u hrani se takođe menjaju sa godinama. Istraživanja su pokazala da mala deca prirodno preferiraju slatke i slane ukuse i ne vole gorke ukuse. Kako stare, njihova sposobnost da vole gorku hranu raste.
Novi dokazi pokazuju da bakterije u pljuvački takođe mogu proizvesti enzime koji utiču na ukus hrane. Na primer, pokazalo se da pljuvačka izaziva oslobađanje aroma sumpora u karfiolu. Što se više sumpora proizvodi, manje je verovatno da će dete uživati u ukusu karfiola.
I genetika i životna sredina igraju ključnu ulogu u određivanju preferencija u hrani. Studije blizanaca procenjuju da genetika ima umeren uticaj na preferencije u hrani (između 32% i 54%, u zavisnosti od vrste hrane) kod dece, adolescenata i odraslih. Ukus je opšti utisak koji dobijate kada jedete.
Međutim, pošto naše kulturno okruženje i hrana kojoj smo izloženi takođe oblikuju naše preferencije, ove preferencije se u velikoj meri nauče.
Mnogo ovog učenja se dešava tokom detinjstva, kod kuće i na drugim mestima na kojima jedemo. Ovo nije učenje iz udžbenika. To je učenje kroz doživljavanje (jedenje), što obično dovodi do povećanog dopadanja hrane — ili gledanjem šta drugi rade (modeliranje), što može dovesti do pozitivnih ili negativnih asocijacija.
Istraživanja su pokazala kako se uticaj životne sredine na preferencije hrane menja između detinjstva i odraslog doba. Za decu, glavni faktor je kućno okruženje, što ima smisla jer je veća verovatnoća da će deca biti pod uticajem hrane pripremljene i jedene kod kuće. Faktori životne sredine koji utiču na odrasle i adolescente su raznovrsniji.
Kafa i pivo su dobri primjeri gorkih namirnica za koje ljudi „stiču“ ukus kako odrastaju. Mogućnost prevazilaženja neprijatnosti prema njima uglavnom proizlazi iz:
- socijalnog konteksta u kojem se konzumiraju. Na primjer, u mnogim zemljama mogu se povezati s prelaskom u odraslost.
- fizioloških efekata jedinjenja koje sadrže – kofeina u kafi i alkohola u pivu. Mnogi ljudi smatraju ove efekte poželjnim.
Ali šta je sa sticanjem ukusa za hranu koja ne pruža tako poželjna osećanja, ali koja je dobra za vas, kao što su kelj ili masna riba? Da li je moguće dobiti prihvatanje za njih?
Evo nekih strategija koje vam mogu pomoći da zavolite namirnice koje trenutno ne volite:
- jedite, i nastavite jesti. Za izgradnju simpatije prema određenom ukusu potrebna je samo mala količina vremena. Može proći 10–15 pokušaja ili više prije nego što možete reći da vam se „sviđa“ ta hrana.
- prikrivajte gorčinu jedenjem s drugim namirnicama ili sastojcima koji sadrže so ili šećer. Na primjer, možete spojiti gorak rukulu s slatkim prelivom za salatu.
- jedite je ponovljeno u pozitivnom kontekstu. To može značiti jedenje nakon igranja omiljenog sporta ili s ljudima koje volite. Alternativno, možete je jesti s hranom koju već volite; ako je to određeno povrće, pokušajte ga upariti sa svojim omiljenim proteinom.
- jedite je kada ste gladni. U stanju gladi bit ćete voljni prihvatiti okus koji možda ne biste cijenili na punom želucu.
- podsjednite sebe zašto želite uživati u ovoj hrani. Možda mijenjate svoju ishranu iz zdravstvenih razloga ili zato što ste se preselili u drugu zemlju i borite se s lokalnom kuhinjom. Vaš razlog će vam pomoći motivirati se.
- počnite rano (ako je moguće). Djeci je lakše naučiti voljeti nove namirnice jer su im ukusi manje uspostavljeni.
- zapamtite: što više hrane volite, lakše će vam biti da naučite voljeti druge.
Uravnotežena i raznovrsna ishrana je neophodna za dobro zdravlje. Izbirljiva ishrana može postati problem ako dovodi do nedostataka vitamina i minerala – posebno ako izbegavate čitave grupe hrane, kao što je povrće. U isto vreme, konzumiranje previše ukusne, ali energetski guste hrane može povećati rizik od hroničnih bolesti, uključujući gojaznost.
Razumevanje kako su se formirale vaše sklonosti prema hrani i kako se one mogu razvijati, prvi je korak ka kretanju na putu zdravije ishrane.
