Novo istraživanje o efektima nevolja u detinjstvu povezuje stres, gubitak sna i deficit pažnje kasnije u životu. Takođe otkriva neke od osnovnih biologija mozga i potencijalnih pristupa lečenju — dok otkriva zbunjujući efekat specifičan za pol.
Laboratorija doktora nauka Taka Henša dugo je proučavala vremenske prozore tokom razvoja – koji se obično nazivaju kritični periodi – kada mozak aktivno revidira svoja kola kao odgovor na iskustvo. U naslovnoj priči objavljenoj u Science Translational Medicine, Hensch Lab sada pokazuje da postoji rani kritični period za razvoj pažnje koji je poremećen nevoljama — u ovom slučaju roditeljskim zanemarivanjem.
„Utvrdili smo vreme i mehanizme koji su u osnovi problema sa pažnjom kod miševa i povezali ih sa ljudskom decom“, kaže Henš, naučnik iz F.M. Kirbi neurobiološki centar u Bostonskoj dečijoj bolnici i Centru za nauku o mozgu Univerziteta Harvard.
Henš i njegove kolege su modelirali ranu nedaću proučavajući miševe čije su majke bile ometene i nestalne nege tokom kritičnog perioda novorođenčadi. Muško potomstvo, ali ne i ženke, pokazalo je deficit pažnje u odraslom dobu, loše obavljajući vizuelne zadatke vezane za pažnju koji su zahtevali donošenje izbora.
Osim što su specifični za pol, čini se da su deficiti pažnje vođeni poremećenim obrascima spavanja. U stvari, sam gubitak sna je proizveo iste deficite pažnje kod odraslih miševa koji nisu iskusili zanemarivanje.
Henš vidi paralelu u ljudima. „Znamo da čak i samo nekoliko noći lošeg sna može dovesti do pada naše pažnje“, kaže on.
Intrigantno, Henšov tim je identifikovao moždani mehanizam koji leži u osnovi deficita pažnje: razliku u ravnoteži dopaminskih receptora u prednjem cingularnom korteksu (ACC), koji reguliše emocije i kontrolu misli i akcija. Jedan receptor, D2, je bio povišen, dok je drugi, D4, smanjen – bilo da su deficiti pažnje rezultat zanemarivanja roditelja ili direktno gubitka sna u odraslom dobu.
Što je još upečatljivije, neravnoteža je bila reverzibilna sa lekovima koji su ili potiskivali D2 receptor ili stimulisali D4. U oba slučaja, tretman je poboljšao pažnju i nakon što je kritični period prošao.
„Mislimo da je dopaminska signalizacija u ACC-u blisko povezana sa pažnjom“, kaže Hensch.
Konačno, tim je otkrio da je kod muških miševa rana nevolja povezana sa oksidativnim stresom u mozgu i povećanim nivoima peptida zvanog oreksin u centrima za spavanje mozga. „Oreksin je molekul uzbuđenja i povezan je sa gubitkom sna kod muškaraca“, kaže Hensch.
Zašto su efekti ranih nevolja i gubitka sna specifični za muškarce? Paralelne studije na ljudima koje su sproveli koautori radova na Univerzitetu u Pitsburgu i Univerzitetu u Kalgariju potvrdili su da deca (prvenstveno dečaci) pokazuju deficit pažnje u dobi od 3 do 5 godina. Ovi nalazi su u skladu sa poznatom većom prevalencijom ADHD-a kod dečaka i dalje ukazuju da se polne razlike pojavljuju ubrzo nakon stresa u ranom životu.
Henschova laboratorija planira dalji rad na istraživanju šta čini ženke otpornijim na nevolje, kako kod miševa tako i kod ljudi. „Mislimo da se ženski mozak može zaštititi tokom nepredvidivih uslova nege tako što će brže konsolidovati svoja kola“, kaže Henš. „Loša strana je to što oni tada mogu izgubiti na kasnijim kritičnim periodima prebrzim sazrevanjem.
Istraživači takođe žele da bolje razumeju šta uzrokuje neravnotežu dopaminskih receptora i na koje specifične tipove ćelija u ACC utiče. Na kraju, rad može dovesti do načina da se pomogne ljudima sa deficitom pažnje.
Studija je inspirisana ranijim ljudskim istraživanjima o kognitivnim efektima ranih nevolja. Tokom decenija u Rumuniji, dr Čarls Nelson, predsedavajući istraživanja pedijatrijske razvojne medicine u Boston Children’s, otkrio je da zanemarene bebe u sirotištima imaju tendenciju da razviju trajne kognitivne i bihevioralne disfunkcije, uključujući deficit pažnje. Međutim, prelazak u kvalitetne hraniteljske domove pre druge godine je smanjio ove efekte.
„Ova studija pruža nadu da bi se moždana kola mogla spasiti čak i nakon što prođu kroz ključni period“, kaže Hensch. „Mogli bismo imati informisanu priliku da intervenišemo.“
